Stanje u kom organizam stvara sve veće količine insulina može da traje godinama, a često se ne otkrije na samom početku.
Poslednjih godina sve češće se govori o insulinskoj rezistenciji, metaboličkom poremećaju koji je u porastu širom sveta. Štaviše, procenjuje se da ovo stanje pogađa čak 30 odsto svetske populacije.
Stručnjaci upozoravaju da je upravo činjenica da se insulinska rezistencija dugo razvija bez jasnih simptoma jedan od glavnih razloga zbog kojih ostaje neotkrivena, sve dok ne dovede do ozbiljnijih zdravstvenih posledica.
Kako nastaje insulinska rezistencija?
Insulin je hormon koji proizvodi pankreas i njegova osnovna uloga jeste da omogućava ćelijama da preuzmu glukozu iz krvi i iskoriste je kao izvor energije.
Nakon obroka nivo šećera u krvi raste, što podstiče lučenje insulina. Zahvaljujući ovom hormonu, glukoza ulazi u ćelije, a njen nivo u krvotoku se postepeno vraća u normalne granice.
Kod osoba sa insulinskom rezistencijom, međutim, dolazi do poremećaja ovog procesa. Ćelije su manje osetljive na dejstvo insulina i ne reaguju na njegove signale na način na koji bi trebalo, zbog čega organizam pokušava da nadoknadi to stvaranjem sve većih količina insulina.
Takvo stanje može da traje godinama. Vremenom pankreas može da se iscrpi, pa proizvodnja insulina počinje da opada, što povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Pored toga, insulinska rezistencija se povezuje i s povećanom verovatnoćom za gojaznost, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, kao i mentalne probleme, uključujući depresiju.
Ko treba da bude na oprezu zbog insulinske rezistencije?
Prema navodima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), stručnjaci još uvek nemaju konačan odgovor na pitanje zbog čega nastaje insulinska rezistencija. Ipak, poznato je da određeni faktori značajno povećavaju rizik.
Među njima su porodična istorija dijabetesa tipa 2, gojaznost, naročito nakupljanje masnih naslaga u predelu stomaka, kao i nedovoljna fizička aktivnost.
Važno je naglasiti da insulinska rezistencija nije rezervisana samo za osobe sa viškom kilograma, već ovo stanje može da se javi i kod ljudi koji su normalne telesne težine.
Kako se postavlja dijagnoza insulinske rezistencije?
S obzirom na to da simptomi često izostaju ili su nespecifični, dijagnoza ne može da se postavi samo na osnovu subjektivnih tegoba.
Za potvrdu insulinske rezistencije najčešće se radi OGTT test, odnosno test opterećenja glukozom, kao i dodatne laboratorijske analize koje procenjuju nivo šećera i insulina u krvi. O tome postoji li potreba za ovim pregledima odlučuje endokrinolog, koji će propisati koju količinu glukoze treba da popijete za OGTT test i koliko puta i u kojim intervalima treba izvaditi krv radi praćenja vrednosti, pa ga ne radite "na svoju ruku".
Znaci koji mogu da ukažu na insulinsku rezistenciju
Prema podacima medicinske platforme WebMD, određeni pokazatelji mogu da ukažu na povećanu verovatnoću postojanja insulinske rezistencije.
Među njima su obim struka veći od 101 centimetra kod muškaraca i 88 centimetara kod žena, krvni pritisak od 130/80 mmHg ili viši, kao i povišene vrednosti šećera natašte iznad 100 mg/dL.
U upozoravajuće znake spadaju i trigliceridi viši od 150 mg/dL, kao i snižene vrednosti HDL ("dobrog") holesterola. Kod muškaraca se rizičnim smatra nivo ispod 40 mg/dL, dok je kod žena granica nešto viša.
WebMD takođe navodi da se kod pojedinih osoba mogu javiti viseći fibromi na koži, poznati kao akrokordoni, kao i tamnije zadebljale promene na koži koje se nazivaju acanthosis nigricans.
Očitavanje krvnog pritiska 130/80 i više se, takođe, smatra jednim od znakova.
Najčešći simptomi insulinske rezistencije
Stručnjaci iz čuvene Klivlendske klinike navode da insulinska rezistencija može da bude praćena i drugim simptomima koji podsećaju na rane znake poremećenog metabolizma šećera.
Među njima su:
- učestalo mokrenje,
- pojačana žeđ,
- zamućen vid,
- pojačana glad,
- glavobolje,
- problemi s vidom koji mogu da dovedu do dijabetičkeretinopatije i
- vaginalne i kožne infekcije.
Kada se javiti lekaru ako sumnjate na insulinsku rezistenciju?
Iako pojedinačni simptomi ne moraju nužno da znače da imate insulinsku rezistenciju, stručnjaci ističu da njihovo prisustvo ne bi smelo da se ignoriše.
Ukoliko primetite neke od navedenih znakova ili imate faktore rizika, najbolje je da se konsultujete sa izabranim lekarom ili endokrinologom kako bi se na vreme obavila potrebna dijagnostika i, po potrebi, započele promene životnih navika ili lečenje.
* Pratite Glossy i na Instagramu, gde vas čekaju interesantne priče, praktični saveti, recepti, modne vesti i još mnogo, mnogo toga...
BONUS VIDEO
Opasan trend korišćenja sredstava za Insulinsku rezistenciju