Koliko izgubljene krvi je previše? 9 faktora koji dovode do obilnog menstrualnog krvarenja

Koja količina krvi se može smatrati obilnim krvarenjem tokom menstruacije i šta dovodi do ovog stanja?

Žene, u proseku, imaju menstruaciju 12 puta godišnje tokom 38 godina, odnosno oko 456 puta u životu. Ona je važan deo ženskog zdravlja, koji se javlja kao posledica ovulacije, odnosno pucanja Grafovog folikula kada ne dođe do oplodnje jajne ćelije, pada hormona i ljuštenja zadebljanog zida materice, tj. endometrijuma.

Menstrualni ciklus počinje prvim danom menstruacije, a podrazumeva nekoliko dana manjih ili većih bolova i krvarenja — uglavnom od dva do sedam dana. Najčešće se pažnja obraća na to da li je ciklus redovan i koliko menstruacija traje, ali ništa manje važan faktor u zdravlju žene nije to koliko je krvarenje obilno. Baš kao što jedna žena ima ciklus na 28, a druga na 40 dana, ili kao što jedna krvari tri dana, a druga čitavu sedmicu, tako je i obilnost menstruacije individualna stvar.

 

Trebalo bi da uloške i tampone upotrebljavamo između dva i sedam dana, a ukoliko spavate oko sedam sati noću trebalo bi da u toku dana promenite bar četiri do pet uložaka, odnosno tri do šest tampona.

U proseku se izgubi od 30 do 40 mililitara krvi tokom čitave menstruacije, većim gubitkom krvi se smatra izbacivanje 60 do 80 mililitara krvi, a sve preko toga može biti razlog za brigu.

Većini žena se makar nekoliko puta u životu dogodilo da se suoči s obilnijim krvarenjem, ali ukoliko su tzv. odlivi redovni i praćeni izbacivanjem ugrušaka zbog kojih mnogo češće nego drugi menjate uloške, u pitanju je stanje koje se u medicini naziva menoragija.

Menoragija se obično definiše kao produžena menstruacija, koja traje više od sedam dana i prate je ugrušci krvi, koji su posevno intenzivni tokom prva dva dana krvarenja. Ukoliko je krvarenje uvek obilno, ono može biti simptom nekog neotkrivenog ili nelečenog stanja.

 

Najčešći uzrok jeste hormonski disbalans između estrogena i progesterona, koji izaziva formiranje debljeg sloja endometrijuma, koji se raspada i otiče kao vrlo obilna menstrualna krv. Među mogućim uzorcima su još i:

 

• Intrauterini uložak (spirala)

Jedna od najzastupljenijih nuspojava ovakvog vida kontracepcije su menoragije i bolovi u karlici, a u prvim danima nakon postavljanja spirale i bolovi u ležima i grčevi. Menstrualno krvarenje bi prvih šest meseci moglo da bude neredovno, obilnije ili produženo.

 

• Sindrom policističnih jajnika

 

Ovo stanje smatra se vrlo čestim u svetu: veruje se da jedna od 15 žena u svetu ima sindrom policističnih jajnika! Neki od simptoma su:

 

• neredovne menstruacije ili njihov potpuni izostanak
• pojačana maljavost
• sterilitet
• gojaznost
• pojava akni i masna koža
• proređivanje kose u prednjem delu glave i opadanje kose.

 

• Endometrioza

Ovo stanje na koje se sve češće upozorava u poslednje vreme podrazumeva prisustvo endometrijuma (sluzokože materice) izvan šupljine materice, odnosno na jajnicima, jajovodima itd. U pitanju je hronično oboljenje koje je povezano sa cikličnim promenama steroidnih. Velika žarišta obično mogu da se vide i prilikom ultrazvučnog pregleda, dok se manje promene otkrivaju laparoskopskom metodom.

 

• Zapaljenska bolest male karlice

 

U pitanju je infekcija koja se razvija u materici, jajovodu ili jajnicima i može da izazove obilno krvarenje i tokom i između menstruacije, a javljaju se i snažan bol u predelu stomaka i bol pri mokrenju.

 

• Fibroidi

 

Dobroćudni tumori koji nastaju u mišićima materice mogu da izazovu, pored težeg krvarenja, bolove u donjim leđima i abdomenu, kao i da otežaju pranjenje bešike ili creva.

 

 

• Polipi

Ove nekancerogene izrasline mogu da spreče kontrakcije mišića sluznica materice ili grlića i da dalje dovedu do krvarenja između menstruacija, kraćih ili dužih krvarenja i drugih nepravilnosti.

 

• Adenomioza

Ovo oboljenje, koje obično pogađa žene između 35 i 50 godina starosti, podrazumeva urastanje endometrijuma u mišićni sloj materice, odnosno miometrijum. Njega mogu da prate, pored obilnog krvarenja, krvni ugrušci, bol u predelu karlice i bol prilikom intimnih odnosa.

 

• Hipotiroidizam

Nedovoljna funkcija štitaste žlezde podrazumeva sniženu proizvodnju horomona koji regulišu brojne funkcije organizma, pa samim tim može da utiče i na menstruaciju, kao i na neobjašnjivo gojenje i preosetljivost na temperaturu.

 

• Poremećaji krvarenja

 

U slučajevima da postoji neki poremećaj krvarenja, može da se dogodi da krv ne može da se zgruša, što dalje izaziva obilnije menstruacije, kao i teže krvarenje iz posekotina, krvarenje iz nosa, čestu pojavu modrica...

 

• Određeni lekovi

Pojedini antikoagulantni lekovi takođe sprečavaju zgrušavanje, pa se pojavljuju i pomenuti simptomi, i krvarneje iz desni, i krv u stolici ili crna stolica.