Ako ne možete da uživate u proleću jer vas muče suze, svrab, curenje iz nosa, kijanje i kašalj, možete pomoći sebi i pravilnom ishranom, pokazala su istraživanja.
Alergija na polen biljaka koje cvetaju na proleće lako može da nam uništi najlepši deo godine, kad se priroda budi i zapljusne nam čula bojama i mirisima.
Dok za nekoga to znači uživanje na svakom koraku, nije malo onih kojima je svaki dan borba da funkcionišu normalno jer simptomi prolećnih alergija mogu da budu vrlo neprijatni.
Organizam i imuni sistem prepoznaju alergene u vazduhu kao opasnost, usled čega se u krvotok ispuštaju histamin i druge hemikalije. Zato se pojavljuju različiti simptomi, kao što su curenje iz nosa, svrab i peckanje očiju, nosa i grla, kašalj, kijanje, a u nekim slučajevima su moguće i ekstremnije reakcije.
Zato je vrlo važno zaštititi se od alergena koliko je moguće i redovno piti antihistaminike na način koji je propisao lekar, a brojne studije su pokazale da od pomoći može biti i konzumiranje namirnica koje mogu da ublaže tako buran odgovor tela.
Medicinska platforma Healthline je izdvojila sedam takvih namirnica, koje mogu da budu korisne u ublažavanju simptoma alergije na polen, smanjenju zapaljenja, jačanju imuniteta...
Crni luk
Crni luk je odličan izvor kvercetina, bioflavonoida koji ste možda videli da se prodaje izdvojen kao dodatak ishrani. Neka istraživanja sugerišu da kvercetin može da deluje kao prirodni antihistaminik, tako što smanjuje simptome sezonskih alergija.
Pošto luk sadrži i niz drugih antiinflamatornih i antioksdativnih jedinjenja, nećete pogrešiti ako ga uključite u ishranu tokom sezone alergija. Najveću koncentraciju kvercetina ima sirovi crveni luk, zatim crni luk i na kraju mladi luk. Takođe, luk je bogat prebioticima, koji hrane probiotike, tzv. dobre bakterije i dodatno podržava imunitet i zdravlje.
Đumbir
Veliki deo tegoba kod alergija povezan je sa upalnim procesima, odnosno otokom i iritacijom u nosu, očima i grlu. Upravo tu uvek korisni i superzdravi đumbir može biti od pomoći, zahvaljujući svojim antiinflamatornim fitohemikalijama.
Istraživanje japanskih naučnika, objavljeno 2016. godine u časopisu The Journal of Nutritional Biochemistry, pokazalo je da je primena đumbira kod miševa dovela do smanjenja nivoa proinflamatornih proteina u krvi, kao i do blažih simptoma alergije.
Pčelinji polen (polenov prah)
Ova supstanca, koja predstavlja kombinaciju nektara, meda, enzima, cvetnog polena i voska, nije namenjena samo pčelama koristi se i u ljudskoj ishrani.
Često se primenjuje kao prirodna pomoć kod alergijskog rinitisa, a poznato je da može imati antiinflamatorna, antifungalna i antimikrobna svojstva. U jednom istraživanju sprovedenom na životinjama utvrđeno je da pčelinji polen može da blokira aktivaciju mastocita, što je važan korak u nastanku alergijske reakcije.
NE PROPUSTITE
Citrusi
Namirnice bogate vitaminom C mogu doprineti ublažavanju simptoma alergijskog rinitisa i iritacije gornjih disajnih puteva izazvanih polenom tokom sezone cvetanja, navodi Healthline. Upravo zato, u ovom periodu može biti korisno češće konzumirati pomorandže, limun, mandarine i grejpfrut.
Kurkuma
Kurkuma je poznata po brojnim zdravstvenim prednostima, između ostalih i po snažnom antiinflamatornom dejstvu, koje duguje aktivnom sastojku kurkuminu. Ova supstanca povezuje se sa ublažavanjem simptoma brojnih stanja povezanih sa upalom, pa se pretpostavlja da može pomoći i kod otoka i iritacije izazvanih alergijskim rinitisom. Ipak, treba imati u vidu da efekti kurkume na sezonske alergije još nisu dovoljno ispitani na ljudima.
Paradajz
Iako ga često svrstavamo u povrće, paradajz je zapravo voće i još jedan odličan izvor vitamina C, a jedan plod srednje veličine obezbeđuje čak oko 26% preporučenog dnevnog unosa. Osim toga, bogat je likopenom, snažnim antioksidansom koji pomaže u smanjenju upala u organizmu.
Važno je napomenuti da se likopen bolje apsorbuje kada je paradajz termički obrađen.
Losos i druge masne ribe
Omega-3 masne kiseline, koje se nalaze u masnoj ribi, mogu imati pozitivan uticaj na alergije i astmu. Studija nemačkih naučnika iz 2005. godine, objavljena u časopisu European Journal of Clinical Nutrition, pokazala je da veći nivo eikozapentaenoinske kiseline u krvi smanjuje rizik od alergijske osetljivosti, odnosno polenske alergije.
Takođe, istraživanje iz 2018. godine, objavljeno u International Journal of Environmental Research and Public Health, ukazuje na to da ove masne kiseline mogu ublažiti suženje disajnih puteva povezano sa astmom i pojedinim sezonskim alergijama, verovatno zahvaljujući svojim antiinflamatornim svojstvima.
BONUS VIDEO
Napravljena aplikacija protiv alergija
NE PROPUSTITE
