Dobro nam je poznato šta treba da jedemo da bismo ojačali imunitet, ali znate li šta ga to u našoj svakodnevnoj ishrani čini slabim?
Način ishrane utiče na mnogo toga, između ostalog i na mehanizam kojim se organizam bori ili ne bori protiv bakterijskih i virusnih infekcija. Ukoliko vaš jelovnik čine namirnice koje obiluju hranljivim materijama i imaju ih u značajnim količanama, veća je verovatnoća da ćete bolje podneti prodor virusa u organizam, ali ako konzumirate prerađenu hranu manje nutritivne vrednosti — verovatno se nećete provesti najbolje.
- Hrana s dodatim šećerima
Nema sumnje da ograničavanje unosa šećera pomaže sveukupnom zdravlju, pa samim tim i imunitetu. Međutim, pored čistog šećera, treba se držati podalje i od namirnica kojima je dodat šećer i koje vrlo brzo dižu nivo glukoze u krvi, povećavaju proizvodnju inflamatornih proteina poput faktora nekroze tumora-alfe (TNF-α), C-reaktivnog proteina (CRP) i interleukina-6 (IL-6), koji negativno utiču na imuni odgovor.
NE PROPUSTITE
To posebno važi za ljude s dijabetesom, koji duže imaju povišen šećer u krvi nego oni kojima je glukoza na normalnom nivou.
- Slana hrana
Da, čips i slične grickalice nisu dobra užina ako želite da održavate normalnu težinu, ali ni ako želite da se zaštitite od bolesti!
Jedno istraživanje pokazalo je da ljudi čiji jelovnik obiluje vrlo slanom hranom imaju i više monocita i inflamatornih markera IL-23 i IL-6, dok je kod njih pronađeno manje antiinflamatornih proteina poput IL-10, što znači da kod njih može da se javi tzv. preterani imuni odgovor, reakciju imunog sistema koja se smatra glavnim uzročnikom zatajenja organa i smrti. U pitanju je fenomen nazvan "citokinska oluja", proces u kom imunitet u susretu s nepoznatim virusom reaguje prekomernim umnožavanjem odbrambenih ćelija imunološkog sistema koje luče citokine i rezulziraju teškim upalnim promenama.
- Hrana s previše omega-6 masti
Ljudskom organizmu su potrebne i omega-6 i omega-3 masne kiseline da bi normalno funkcionisao. Međutim, ako se unosi previše omega-6 masti, proinflamatorni proteini se brže stvaraju i slabe imuni odgovor, dok ishrana veoma bogata omega-3 mastima smanjuje proizvodnju tih proteina, pa je i imunološka funkcija bolja.
- Pržena hrana
Ovakva hrana sadrži veliku količinu molekula koji se nazivaju "krajnjim produktima napredne glikacije" (AGEs), koji se formiraju kada šećeri reaguju s proteinima ili mastima prilikom obrade na vrlo visokoj temperaturi, recimo tokom prženja.
Kada je ovih molekula previše u telu, oni mogu da doprinesu zapaljenjima i oštećenju ćelija, a veruje se da oni slabe imunitet na više načina: podstiču upale, iscrpljuju antioksidativne mehanizme, izazivaju ćelijske disfunkcije, negativno utiču na crevnu bakterijsku floru... Zato se veruje da ishrana bogata prženim namirnicama povećava podložnost organizma na oboljenja poput malarije, karcinoma, bolesti srca...
- Hrana s određenim aditivima
Mnoge namirnice, naročito one vrlo prerađene, sadrže aditive koji im produžavaju rok trajanja, teksturu, ukus, miris itd. Neke od njih, međutim, imaju i negativan efekat na imuni sistem.
Takvi su neki emulgatori, koji mogu da utiču na bakterije u crevima, oštete sluznicu tankog i debelog creva i dovedu do upale, a sve to izaziva poremećaj u imunološkoj funkciji. Često se ističe negativno dejstvo emulgatora karboksimetrilceluloze (CMC) i polisorbata-80 (P80), za koje je u eksperimentima nad glodarima utvrđeno da dovode do imunološke disfunkcije.
Istraživanja u kojima su učestvovali ljudi pokazala su da čest aditiv karagenan može da izazove upalu creva i koči imuni odgovor organizma, ali se očekuje da će na ovu temu biti sprovedeno još istraživanja.
NE PROPUSTITE
