Često čitamo o tome šta sve treba uneti u život da bi se izgradio jak imuni sistem, ali šta je ono što treba eliminisati? Koje to svakodnevne navike čine organizam osetljivijim na viruse?
Od početka pandemije virusa korona priča se i piše o imunom sistemu i njegovim "supermoćima" i više nego ranije, pa gotovo svakodnevno otkrivamo mehanizme da jačanje ovog odbrambenog sistema ljudskog oranizma.
Kako je nedavno objasnila poznata indijska dijetetičarka Mansi Padečija, naša tela nam često pokazuju da imaju jak imunitet — recimo, kada se nakon ujeda komarca pojavi mali otok sa crvenilom, to je znak da imuni sistem radi ono što treba da bi nas zaštitio od opasnosti. Međutim, prehlada i grip su situacije u kojima on često posustaje.
Kako je to moguće, ako unosite preporučene vitamine i minerale i trudite se da obogatite svoj jelovnik voćem i povrćem? Možda pravite neku od ovih grešaka...
NE PROPUSTITE
- Manjak sna
Među proteinima koji učestvuju u funkciji imunog sistema su i citokini, koji stimulišu proizvodnju krvnih zrnaca, pomažu u razvoju, održavanju i oporavku tkiva i učestvuju u radu imuniteta. Međutim, kod njih postoji jedna "kvaka" — stvaraju se samo prilikom spavanja!
Zato manje sna znači i lošiji imuni sistem!
- Stres i anksioznost
Kortizol, poznat još kao hormon stresa, ima važnu ulogu u odbrambenim mehanizmima organizma: kada je on povišen, nivo limfocita je niži! Zato je veoma važno da kortizol bude u granicama normale.
- Ne vežbate
Takozvane aerobičke vežbe, koje teže unapreživanju mogućnosti i tehnika tela pri korišćenju kiseonika imaju brojne pozitivne efekte. One snižavaju krvni pritisak, skmanjuju rizik od dijabetesa, poboljšavaju cirkulaciju, mišićnu snagu u srcu, crevima i, uopšte, celom telu, poboljšavaju san, stimulišu razvoj kostiju i jačaju ih itd. Zahvaljujući tome što pozitivno deluju na cirkulaciju krvi, ovakav tip vežbi pomoći će supstancama u krvi koje se bore protiv virusa i bakterija da brže stignu tamo gde je potrebno i dobiju bitku.
- Ne unosite prebiotike
Ukoliko bakterijama u crevima uskraćujete prebiotska vlakna, ne činite dobro svom zdravlju. Prebiotici su, zapravo, hrana i pokretačko gorivo probioticima, vrsta dijetetskih vlakana koja čuvaju dobre bakterije u crevima. Kada ih ne konzumiramo u dovoljnoj meri, dobre bakterije ostaju gladne i mikrobiom je manje raznolik i bogat, a zdravlje creva, samim tim, lošije i imunološki odgovor manje efikasan.
Prebiotike sadrži mnogo namirnica biljnog porekla, među kojima su banane, crni i belik luk, mahunarke, zeleno lisnato povrće, špargle...
- Ograničavate unos kalorija
Kada želimo da se rešimo viška kilograma, uglavnom počinjemo tako što smanjujemo dnevni unos kalorija, što je dobra ideja za smanjenje masti, ali loša kada je reč o negovanju imuniteta.
Naime, ovakvo ograničavanje usporava metabolizam jer telo želi da sačuva energiju za vitalne procese, pa se smanjuju imunološki odgovori. Uz to, telo manje efikasno apsorbuje vitamine A i E, koji su važni za imuni sistem, a zahtevaju određene zalihe masti da bi se upili, skladištili i koristili.
NE PROPUSTITE
