Pojedine namirnice su poželjne u ishrani i trebalo bi jesti ih često, ali eksperti veruju da bi one na ovom spisku valjalo konzumirati svakodnevno. Najbolje od svega je što nam je lako dostupna!
Uravnotežena i pravilna ishrana podrazumeva da unosimo sve vitamine i minerale, odnosno hranljive materije koje su neophodna preventiva u odbrani od mnogih bolesti, kao i pomoć u lečenju postojećih.
Kako bismo (p)ostali zdravi nijedna hranljiva materija ne sme da bude zanemarena, kao što se ne sme preterivati s određenim grupama namirnica, a eksperti ističu da će nam hrana s ovog spiska koristiti ako je jedemo svakog dana.
NE PROPUSTITE
- Proteini
Za normalno funkcionisanje organizma i muškarci i žene bi trebalo da unose bar 0,9 grama proteina na svaki kilogram svoje mase, a preporučeni dnevni unos varira u zavisnosti od godina, pola, fizičke aktivnosti i težine. Redovna konzumacija proteina pomaže u regulaciji šećera u krvi i mnogo drugih procesa u organizmu, a možete ih naći u mesu, ribi, pasulju i mahunarkama, jajima, orašastim plodovima, mleku i mlečnim proizvodima, ali i u karfiolu, brokoliju, prokelju, kukuruzu šećercu, bananama, sojinom mleku...
- Kupusasto povrće
Budući da se u ovakvom povrću nalazi obilje jedinjenja po imenu glukozinolat koje je veoma važno za zdravlje, a istraživanja su pokazala da ima antizapaljensko dejstvo i da čak deluje preventivno i na pojavu tumora. Ono je bogato biljnim vlaknima i esencijalnim vitaminima i mineralima i obično je sinonim za zdravu ishranu.
Zato navalite na brokoli, kupus, karfiol, prokelj i rotkvice!
NE PROPUSTITE
- Mediteransko povrće
Namirnice koje su popularne na Mediteranu opravdano su cenjene: grčka kuhinja nedavno je proglašena najzdravijim načinom ishrane na svetu.
― Grčka kuhinja je savršen oblik mediteranskog načina ishrane, koji je i nastao na Kritu, gde lokalno stanovništvo ima prosečno duži očekivani životni vek i niži rizik za nastanak srčanih bolesti, zahvaljujući hrani koju konzumira ― navodi Healthline.
Zato ukoliko redovno jedete "šareno": paradajz, spanać, crni i beli luk, šargarepe, papriku, kelj, salatu, mahunarke i koštunjavo voće, možete biti sigurni da ste uneli dovoljno dragocenih fitohemikalija, koje se neretko nazivaju ultimativnim vitaminima 21. veka.
- Bobičasto voće
Jedno istraživanje iz 2015. godine pokazalo je da konzumacija porcije od 100 grama malina, kupina ili borovnica pruža više od 50 odsto preporučenog dnevnog unosa mangana, folata, fitohemikalija i vitamina C!
U ovom voću se nalati obilje bioaktivnih jedinjenja kao što su fenolna kiselina, flavanoidi i antocijani, inače moćni antioksidansi koji smanjuju rizik za pojavu kardiovaskularnih bolesti i kancera.
Pored pomenutih voćki, ne zaboravite jagode i brusnice, koje su poznate po svojim brojnim pozitivnim efektima. Kako stručnjaci ističu, uvek bi trebalo pre odabrati zamrznuto ili sveže bobičasto voće umesto suvog, koje ima samo 20 odsto fitohemikalija.
NE PROPUSTITE
