Finski vaspitači nedavno su sproveli vrlo zanimljiv eksperiment, koji je pokazao kako za kratko vreme pozitivno uticati na imuni sistem, a odgovor bi mogao da vas iznenadi
Boravak napolju i dodir s prirodom dobro su poznati recepti za jačanje imunog sistema, a jedna finska praksa pokazala se kao način da se za samo mesec dana značajno utiče na imunitet deteta.
Vaspitači u Finskoj dobili su pre izvesnog vremena ideju da spoje lepo i korisno na vrlo interesantan način: napravili su travnjake i zasadili šumske biljke, a potom zamolili mališane da lično brinu o biljkama. Deca su negovala borovnice i uređivala žardinjere vreska, a posle 28 dana sprovedene su analize koje su pokazale da im je za tako kratko vreme raznovrsnost mikroba u crevima i na koži postala ― zdravija!
U poređenju s drugom decom iz grada, koja ću se igrala u uobičajenim vrtićima u urbanim sredinama i na betonu u vrtićkom dvorištu, deca stara tri, četiri i pet godina, ovi mali baštovani imali su više T-ćelija i drugih važnih markera imuniteta.
― Otkrili smo da i da je crevna flora dece koja se igraju u zelenilu slična onoj koju imaju mališani koji svakog dana posećuju šumu ― napomenula je Marja Rozlund sa Univerziteta u Helsinkiju, naučnica koja se bavi pitanjima životne sredine.
Ranija istraživanja pokazala su da je rano izlaganje zelenilu povezano s jačim imunim sistemom, iako nije bila utvrđena uzročno-posledična veza, pa je ovaj eksperiment prvi koji je dokazao da čak i tako sitno menjanje okruženja rgadskog deteta može da utiče na bakterijsku floru creva i kože i ćelije važne za imunitet.
Ovo, inače, govori u prilog "biodiverzitetskoj hipotezi", po kojoj je gubitak raznovrsnosti živog sveta u urbanim sredinama makar delom odgovoran za nedavni porast učestalosti oboljenja koja su povezana sa slabijim imunitetom.
― Za decu bi bilo najbolje kada bi se igrala u barama i riljala po zemlji ― dodaje Aki Sinkonen s Univerziteta u Helsinkiju. ― Mogli bismo da ih vodimo u prirodu pet puta nedeljno da bismo uticali na mikrobe.
Ove promene su sitne, negativni efekti jedva postojeći, a pozitivni veoma važni. Povezivanje s prirodom u ranom životnom dobu je korisno i za budućnost ekosistema Zemlje jer će deca koja provode više vremena u prirodi više brinuti o njoj kad porastu, a mnogi od njih mogli bi i da postanu ekolozi, kaže Sinkonen.
Pored uticaja na imunitet, igra u prirodi može da bude korisna i za psihološki razvoj deteta, pa ne morate da čekate priliku da se dete igra u zelenilu, već čak i u jesenjim i u zimskim danima možete da iskoristite prednosti prirode. Nedavno se tako povela polemika i o tome treba li deca da skaču u blatnjavim baricama u hladnim danima, a i psiholozi ističu da je ovakva igra u prirodi neophodna deci.
— Deca samo žele da se igraju i da im bude zanimljivo. To je u njihovoj prirodi, a bare su im zanimljive jer kad skaču, prskaju, istražuju ih (oni ne mogu da ocene da li su duboke). Sve što rade sami i što postignu i nauče sami dovodi do toga da postanu samouvereniji, tj. da veruju u sebe i svoje sposobnosti, pa samim tim će i dalje hteti da istražuju i postaju radoznaliji. Jedna sposobnost povlači drugu — rekla je nedavno psihološkinja Marija Krstić Zdravković za RTS.
NE PROPUSTITE
