Ako vam treba provereno ukusan i lagan dezert na brzinu, nema boljeg rešenja od starinskih šnenokli
Budući da imaju tako dugu tradiciju na našim prostorima, mnogi veruju da šnenokle potiču iz austrougarske kuhinje. Ipak, reč je o francuskom kolaču imena île flottante, koje se često naziva i "plutajuće ostrvo".
Koliko je poznato, prve šnenokle napravljene su još sredinom 18. veka, a za njihovu pripremu korišćeni su i kora limuna, kriške hleba sa džemom, voće i mnogi drugi sastojci koji se danas ne koriste u receptima naših baka.
Ovaj interesantan kremasti i lagani dezert u Nemačkoj se zove još "snežno jaje", u Poljskoj "supa ni od čega", dok ga u Mađarskoj nazivaju "ptičjim mlekom".
Nama je ovaj nestvarni kolač poznat pod imenom šnenokle, a na našim prostorima se priprema vrlo jednostavno i uz tek nekoliko sastojaka.
Starinske šnenokle po bakinom receptu
Sastojci:
- 1 l mleka
- 2 kašike brašna
- 4 cela jajeta
- prstohvat soli
- 6 kašika šećera
- 2 kesice vanilin šećera
Priprema
Staviti mleko da se kuva na srednjoj vatri u šerpi debljeg dna.
Za to vreme, odvojiti belanca od žumanaca, pa belanca umutiti u čvrst sneg, uz prstohvat soli, pa smanjiti mleko na tihu vatru. Kašikom dodavati knedle od belanaca u mleko, pa kad počnu da narastaju, okrenuti ih da se kuvaju i s druge strane.
Vaditi rešetkastom kašikom i ređati po posudi.
Nakon toga, skloniti mleko sa šporeta.
U jednoj posudi, umutiti žumanca sa vanilin šećerom penasto, pa dodati dve kašike običnog belog brašna. Promešati dobro špatulom, pa umutiti mikserom. U ovu smesu sipati dve kutlače mleka dok je još toplo, pa dobro promešati da se sjedini.
Vratiti ostatak mleka na šporet i uliti smesu od žumanca uz neprestano mešanje. Kada se postigne željena gustina, poput krema, time preliti knedle od belanaca i ostaviti da se hladi.
NE PROPUSTITE
