Zaboravljanje imena je retko znak demencije ili nekog drugog ozbiljnog problema. Psiholozi su primetili da to, zapravo, češće ima veze s karakteristikama ličnosti.
Skoro da nema osobe kojoj se nije desilo da nazove nekoga koga je nedavno upoznao pogrešnim imenom ili da se pri upoznavanju rukuje, okrene glavu i shvati da nema predstavu koje je ime upravo čula.
Uglavnom tada posumnjamo da se pojavljuju preuranjeni znakovi kognitivnog opadanja ili čak demencije, ali stručnjaci ističu da to uglavnom nije slučaj i da je, zapravo, sasvim normalno mešati i zaboravljati imena.
Štaviše, istraživanja pokazuju da ćete verovatnije zapamtiti čime se neko bavi nego kako se zove.
NE PROPUSTITE
Iako to često deluje neprijatno i može da bude zabrinjavajuće, psiholozi objašnjavaju da ova pojava uglavnom nema veze s lošom memorijom, pa čak ni s našim odnosom prema drugima, iako može nekome da pošalje signal da ne smatramo da je dovoljno važan da mu upamtimo ime, hteli mi to ili ne.
Ali šta još može da stoji iza zaboravljanja imena? Kako piše Parade, psiholozi ističu da postoji nekoliko uobičajenih obrazaca kod ljudi koji imaju problem s pamćenjem imena.
1. Lako im se skreće pažnja
Ako ste neko ko brzo zaboravlja imena ljudi, možda ćete se takođe mučiti da provedete mnogo vremena razmišljajući o jednoj stvari.
– Um već prelazi na sledeću misao čak i pre nego što je uvod završen – navodi psiholog dr Sanam Hafiz.
2. Previše su fokusirani na svoj unutrašnji svet.
S druge strane, možda uopšte nemate mnogo problema sa fokusiranjem, već problem može da bude to što ne obraćate pažnju na spoljašnji svet.
– Ljudi koji zaboravljaju imena su skloniji da više žive u svojoj glavi nego u sadašnjem trenutku oko sebe – kaže dr Hafiz.
3. Vrlo su anksiozni.
– Nervozan ili um koji previše razmišlja je i previše zauzet upravljanjem sobom da bi apsorbovao nove detalje poput imena – kaže dr Hafiz.
4. Više vide širu sliku.
Kada neko uglavnom vidi širu sliku, to mu može dati ogromnu prednost i pomoći da napreduje u karijeri. Međutim, i to, kao i mnoge druge stvari u životu, može da ima zamke.
Kako ističe dr Hafiz, takvi ljudi se, po prirodi stvari, fokusiraju na koncepte i ideje umesto da na određene detalje.
5. Introvertni su.
Ako vam je boravak u društvu već napor sam po sebi zbog introvertne ličnosti, moguće je da nemate dovoljno snage da pamtite nove informacije.
– Društvena okruženja već crpe njihovu energiju, pa ostavljaju manje mentalnih kapaciteta za pamćenje novih informacija – ističe dr Hafiz.
6. Vođeni su empatijom.
Кao i kod razmišljanja imajući u vidu širu sliku, empatija je divna osobina. To je znak visoke emocionalne inteligencije, koja može da pomogne da se izgrade i neguju odlični odnosi s drugima. Međutim, takođe povećava verovatnoću da ćete zaboravljati imena čim ih čujete.
– Ljudi vođeni empatijom su toliko fokusirani na čitanje vibracije i energije osobe da se samo ime preskoči – primećuje dr Hafiz.
7. Hronično previše razmišljaju.
Nije iznenađujuće da um koji je preopterećen neprekidnim razmišljanjem o svemu i svačemu čak ni ne registruje da je neko rekao ime, a kamoli da ga upamti.
– Dok se drugi predstavljaju, on već planira šta će sledeće reći – kaže dr Hafiz.
8. Lako se prestimulišu
Nekad možemo da budemo preopterećeni i brojem ljudi koji nam se predstavljaju za kratko vreme, na primer na nekoj zabavi ili konferenciji, pa oni koji su skloni preteranoj stimulaciji mogu lako da zaborave imena.
– U gužvi ili bučnom okruženju njihova čula su preopterećena i jednostavno ne pamte imena – kaže dr Hafiz.
9. Ne umeju aktivno da slušaju.
Često se sposobnost slušanja smatra nečim pasivnim jer, na kraju krajeva, nismo mi ti koji govore. Ipak, aktivno slušanje je ključno za pamćenje detalja i razvijanje čvrstih odnosa.
– Ljudi s lošim navikama aktivnog slušanja čuju ljude, ali ne slušaju uvek zaista, a da bi se imena zapamtila potrebna je pažnja – objašnjava dr Hafiz.
BONUS VIDEO
Psiholog krivi brejnrot za slab razvoj govora
NE PROPUSTITE
