Prva dama reditelj u jugoslovenskoj kinematografiji bila je žena koja nikog nije ostavljala ravnodušnim
Život Sofije Soje Jovanović bio je veoma uzbudljiv. Potekla je iz umetničke porodice. Bila je prva srpska režiserka. Rođena je 1. februara 1922. godine u Beogradu.
Njena režija Sumnjivog lica u Akademskom pozorištu 1947. bila je prvi pokušaj modernog tumačenja Nušića. Zaslužna je za procvat Beogradskog dramskog pozorišta od 1951.
Njene glavne pozorišne režije su: Labiš Florentinski šešir, Breht Dobri čovek iz Sečuana, Anuj Bal lopova, Friš Andora, Miler Pripovest o dva ponedeljka i Mir-Jam Ranjeni orao. Režirala je i prvi jugoslovenski dugometražni film u boji Pop Ćira i pop Spira, Diližansa snova, Put oko sveta, Sumnjivo lice, Orlovi rano lete, Običan čovek.
NE PROPUSTITE
Tokom svoje dugogodišnje karijere režirala je ogroman broj predstava, a pored toga oprobala se i na radiju i na televiziji, a bila je i jedan od osnivača Akademskog pozorišta 1944.
- Prvi moj film, "Sumnjivo lice", snimali smo u Ivanjici. Glumce sam naterala da nauče da jašu konje. I Bata Paskaljević je to brzo naučio, ali nije naučio da konji ne vole iznenadne oštre zvukove. Kad je, jašući lagano i dostojanstveno, zatrubio konju na samo uvo, za tren se našao na zemlji, dok mu je jedna noga ostala u uzengiji.
- Jesi li sve snimio? – upitala sam snimatelja.
- Sve.
- Fino. Sad Bata može u bolnicu - govorila je rediteljka Sofija - Soja Jovanović za Yugopapir 1975. godine.
Iako je pozorište bilo njena velika ljubav uspela je da izrežira i veliki broj dugometražnih i televizijskih filmova i serija.
Zahvaljujući njoj imali smo prilike da uživamo u fantastičnom ostvarenju i prvom jugoslovenskom dugometražnom filmu u boji - "Pop Ćira i pop Spira" 1957. godine.
Oni koji su je poznavali kažu da je njen život bio pun anegdota. Pred samo snimanje filma "Put oko sveta", slomila je nogu.
- Stavili su mi gips, kost je teško srašćavala, ali kako nemoguće ne postoji, počela sam da radim, pomažući se štakama. I prohodala sam u toku snimanja.
U jednoj sceni njenog filma "Orlovi rano lete", Guta Dobričanin i Čkalja beže iz mlina na koji je pala granata, pa je izbio požar. Soji se "nešto svidela ideja da Čkalja bude malo zapaljen", pa je pitala pirotehničara da li je to izvodljivo.
- Kako da ne! Biće živa buktinja ako treba! – odgovorio je.
Zamolila ga je da Čkalji ne kaže baš sve, pa je snimatelj postavio dve kamere, znajući da se Čkalja teško odlučiti da scenu ponovi, ukoliko nešto ne bude u redu. Na opšte zadovoljstvo, sav u plamenu, preplašeni Čkalja je istrčao iz mlina i skočio u reku. Plamen je bio toliko jak da je nekoliko trenutaka izbijao iz vode.
- Neće delovati autentično! – bio je očajan Čkalja i spreman da scenu ponovi.
Sofija Jovanović je bila retko smela žena. Za nju prepreke u poslu nisu postojale. Obožavala je da radi dela domaćih pisaca prikazujući ih u pozorištu i na televiziji.
Pored gore navedenih, iz Sojinog opusa se izdvajaju ostvarenja "Diližansa snova", "Dr", "Silom otac", "Mačak Toša", "Osma ofanziva", i prvi TV prikaz "Ranjenog orla" Mir-Jam.
- Soja, to vam je jedna obična, korisna industrijska biljka – za sebe je govorila rediteljka, koja je rođena na današnji dan 1922. godine u Beogradu. Mnogi članovi njene familije su bili umetnici. Njen deda po ocu je bio čuveni dvorski fotograf Milan Jovanović, čiji je rođeni brat bio slikar Paja Jovanović. Milanov sin je bio vajar Dušan Jovanović Đukin, a njegova supruga glumica Nevenka Urbanova.
Međutim, Soja je u toku karijere nailazila na razne prepreke, jer je tadašnja vlast često uviđala "opasnu, zapadnjački orijentisanu poruku" njenih dela, ali je rediteljka uvek imala podršku svojih prijatelja i kolega, kao što je Dobrica Ćosić koji je verovao u ambiciju mladih i kod vlasti odlučno urgirao za njih.
Mini-serija "Pop Ćira i pop Spira" iz 1983. godine bila je njen poslednji televizijski projekat.
Soja Jovanović je preminula 22. aprila 2002. u Beogradu, gradu koji joj je postavio spomen-ploču na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog na Vračaru.
Međutim, Soja je u toku karijere nailazila na razne prepreke, jer je tadašnja vlast često uviđala "opasnu, zapadnjački orijentisanu poruku" njenih dela, ali je rediteljka uvek imala podršku svojih prijatelja i kolega, kao što je Dobrica Ćosić koji je verovao u ambiciju mladih i kod vlasti odlučno urgirao za njih.
Mini-serija "Pop Ćira i pop Spira" iz 1983. godine bila je njen poslednji televizijski projekat.
Za svoja ostvarenja dobila je najveća priznanja, među kojima su i Zlatna arena u Puli (1975), Specijalna diploma Kinoteke za izuzetan doprinos razvoju filmske umetnosti, nagrada za režiju na Festivalu akademskih pozorišta Jugoslavije, nagrada Bojan Stupica, kao i mnoge druge.
Soja Jovanović je bila i dugogodišnji asistent na odseku glume Pozorišne akademije u Beogradu, stalni reditelj u Akademskom i Beogradskom dramskom pozorištu, a bavila se i prevođenjem pozorišnih drama.
Njen deda po ocu je bio Milan Jovanović, dvorski fotograf, a njegov rođeni brat Paja Jovanović, poznati srpski slikar. Milanov sin je bio Dušan Jovanović Đukin, poznati srpski vajar, a njegova supruga glumica Nevenka Urbanova.
Soja Jovanović je preminula 22. aprila 2002. u Beogradu, gradu koji joj je postavio spomen-ploču na uglu Njegoševe i Maksima Gorkog na Vračaru.
NE PROPUSTITE
