Poznati dizajner Saša Vidić (45) jedan je od naših najcenjenijih modnih znalaca. Prepoznatljiv po originalnom i jedinstvenom izrazu, ali i oštrim stavovima i britkom jeziku, on marljivim radom i glamuroznim kreacijama gradi blistavo mesto u modnom carstvu.
Story: Kako biste opisali modnu mapu Srbije? Da li zaostajemo za svetskim trendovima?
- Modna mapa Srbije realno i ne postoji, a fabrike su ili ugašene ili privatizovane i sada loše rade. Mi kao zemlja ispod smo svakog kriterijuma za 21 vek kada je reč o proizvodnji i plasmanu robe.
Story: Koliko je teško biti autentičan, a istovremeno i komercijalan u vašem poslu?
- Nije teško biti drugačiji kada živiš u Srbiji, sasvim je dovoljno da budeš normalan i da radiš vrlo jednostavne stvari i već si time drugačiji. Ovde se modom bave svi, od starleta, starletana, baba, misica, preko voditeljki i pevaljki, ako nastavim da nabrajam, nestaće nam papira. Svi ti gore navedeni trude se da budu drugačiji pa nama koji smo u ovom poslu ozbiljni ostaje samo da budemo normalni i sve je Ok.
Saša Vidić: Voleo bih da se zovem Vesna (VIDEO)
Story: Kome su namenjeni vaši modeli, kakvim muškarcima i ženama?
- Moji modeli namenjeni su svima. Ne koštaju baš kao u Zari ili H&M, ali ni kao Armani jer živimo u zemlji koja prolazi kroz težak period i ljudi, prvenstveno žene, ne mogu da odvoje celu platu za haljinu, što i lično podržavam. Mnoge cene su preterano visoke i neke osobe koje sebe nazivaju dizajnerima nemaju meru i moralni obrazac kada naplate haljinu u hiljadama evra usred Srbije. Da ne ulazim u to da šiju u špajzu nekog salonskog stana pa onda to tobože nazovu atelje.
Story: Čini se da svaka od vaših kreacija poseduje dozu glamura. Da li svesno težite da vaš rad ostavi takav utisak na druge ili se to jednostavno dogodi?
- Moda bez glamura nije moda. Da je ona baš za svakoga, onda bi se prodavala u PVC kesi kao pivo u plastici. Moda je umetnost i tako je treba gledati, u pravom smislu reči primenjena umetnost. Ne živim u luksuzu kao mnogi inostrani dizajneri, ali ipak vrlo pristojno pa se to valjda vidi i na mojim kreacijama.
Story: Imate li neki modni moto?
- U modi ne postoji neki moto, a ni ja ga nemam, čak ni životni. Možda je to postalo kliše, ali izdvojio bih rečenicu: Sreća prati hrabre. Mnoge stvari prvi sam uradio kao pionir mode u Srbiji, od kolekcije Broz, prve revije 1997. godine u metro stanici Vuk do revije na ledu u Pioniru.
Story: Šta svaka žena i svaki muškarac koji drže do svog stila, treba da poseduju u svom ormanu?
- Muškarac mora da ima crno odelo na dva dugmeta, belu i crnu košulju sa odgovarajućim cipelama, jedne dobre farmerke, kaiš, sat i nekoliko jednobojnih majica. Žena nije žena ako nema malu crnu haljinu, ali ne one što se nose po splavovima, zatim lepe salonke koje će ispratiti tu haljinu ili neko kvalitetno crno odelo.
Kad Saša Vidić slavi rođendan, tu je cela estrada
Story: Svima se ponekad desi da počine modni zločin. Da li ste se i sami našli u toj situaciji, postoji li nešto što nikada ne biste obukli i u čemu nikako ne vidite sebe?
- Nikada nisam počinio modni zločin, ali sam, nažalost, svakodnevno njihov svedok na našoj javnoj sceni. Šteta što se Srbi ne ugledaju na Italijane, ne na one iz Palerma, već na one iz Rima ili Milana. Nije teško biti lepo i jednostavno obučen, mislim da je čak i skuplje biti odeven kao prostitutka ili makro.
Story: Koliko je vama kao muškarcu važan fizički izgled, kako održavate formu?
- Bez fizičke forme i održavanja iste, džaba vam i najskuplja stvar koju imate na sebi. Kultura tela zaista je osnov svega! Redovno vežbam i osećam se sjajno. Ne bih mogao da zamislim da dane provodim u ispijanju kafa ili sedenju ispred televizora.
Story: Na kraju, da li odelo zaista čini čoveka?
- Odelo čini čovekovu formu s kojom se prvo susretnemo, a neretko iza dobre forme stoji i kvalitetna suština.
