U jeku priprema za koncert u Sava centru koji je zakazan za 12. april, pevačica Nina Badrić (41) seća se početka svoje karijere i teškoća s kojima se susretala. Učeći na svojim i tuđim greškama, spoznala je mnoga životna pravila koja su joj bila putokaz za budućnost. Danas mangupski govori o ljubavi, ne krije kako posle rastanka od supruga Bernarda Krasića (36) uživa u samoći, ali i pažnji kojom je obasipaju udvarači. Iako je bila zaljubljena nakon razvoda, otkriva kako još nikome nije poklonila svoje srce.
Story: Postoji li neko ko trenutno zaokuplja vašu pažnju?
- Nije da nema muških primeraka koji bi se brinuli o meni, ima ih, hvala bogu i svi redom su vrlo pristojna i simpatična gospoda. Čak mi je i proradilo nekoliko leptirića, ali opet su negde nestali. Zaljubljenost se mnogo razlikuje od ljubavi koja se naprosto desi i tu čovek više ništa ne može. Za sada uživam u pažnji i to mi odgovara.
Story: Po gradskim kuloarima kruži priča kako je razlog vaših čestih dolazaka u Srbiju izvesni gospodin s kojim ste u vezi. Ima li istine u tome?
- Mnogo se priča ispričalo o meni i dobro je dok je tako. Mene to raduje, ali nikako da pogode frajera koji bi zaista mogao da bude moj tip. Ne demantujem takva govorkanja o sebi, koliko god bila neistinita, već svojim životom svedočim istinu. Ako me vidite ruku podruku sa dotičnim gospodinom iz Beograda, onda će valjda on biti ta osoba o kojoj se piše.
Story: Da li se čovek vremenom lakše odriče ljubavi ili lakše upušta u emotivne veze?
- To nema veze sa godinama. Vremenom naučimo šta priželjkujemo ili šta ne želimo da nam se dogodi. Danas se više ne upuštam lako u odnose za koje u startu znam da im matematika ne odgovara. Koliko god da je jaka hemija ili fizika, nismo više klinci pa da nas samo strasti vode kroz život. Mene nije lako osvojiti, treba da se poklopi mnogo toga kako bi mi se neki muškarac istinski svideo i privukao me na duže staze. Odbijaju me arogantni i bahati tipovi, isto koliko i oni koji su neostvareni u životu. U širokom luku izbegavam one koji još ne znaju čime bi se bavili, ako sam sebe nije pronašao, sigurno neće ni mene.
Story: Jesu li vam muškarci bili podrška u životu?
- U određenim situacijama jesu, ali konstanta, nažalost, nije postojala, pa se ta podrška negde izgubila. Bavim se vrlo specifičnim zanimanjem i onaj ko je uz mene, mora da ima veliko poverenje, a iznad svega da bude siguran u sebe. S druge strane, kod kuće sam sasvim obična žena koja se brine za svog muškarca i porodični dom.
Story: Plašite li se muškaraca koji bi s vama bili iz koristi?
- Ne plašim se jer znam da ih prepoznam. Ne padam na lepe reči, skupe poklone i laskanja. Potrebno je mnogo više od toga da bi me neko osvojio. Da se ne lažemo, ne postoje samo žene koje su iz koristi s nekim. Mnogo je i muškaraca koji nisu ostvareni, pa su slavne žene idealne za njih. Do sada sam umela da ih procenim, a verujem da će tako biti i u budućnosti. Ne zalećem se na prvu loptu, igram svih dvanaest rundi, pa ko ostane na nogama – taj je pravi.
Story: Kakvog partnera priželjkujete?
- Ostvarenog, pametnog, duhovitog, dobrog, zgodnog, onog koji voli muziku, sebe i mene. Treba da mi bude prijatelj, a pomalo i neprijatelj, pa da se ponekad i lepo posvađamo. Tražim li previše?
Story: Mogu li žene sa naših prostora nakon četrdesete da upoznaju idealnog partnera?
- Naravno! Život se živi svakog dana, upoznaju se fantastični ljudi i verujte mi, ima ih mnogo. Tek sada dolazi prava ljubav, ona životna, zrela, a opet negde i detinjasta koja će me oboriti s nogu. Stvari se uvek događaju baš u najbolje vreme i u to čvrsto verujem. Kada se najmanje nadamo, prorade i fizika i hemija, ali i matematika. Ako upoznam nekog, a nešto od navedenog ne odgovara, odmah se izvučem i podvlačim dvostruku crvenu crtu, kao na sportskom terenu. Pri tom mislim na one zauzete i oženjene koji nemaju problem da žive svoj život pored braka, ali ja imam problem s tim. U suštini, ja sam žena rođena za ljubav, a možda su me i muškarci malo razmazili. Ono što je u mom životu počelo samo kao avantura, vremenom se pretvorilo u dugu vezu i brak. Znam za šta nisam, pa se čvrsto držim onoga za šta sam predodređena. Zato ne pristajem na mrvice života, već na celu sliku.
Story: Plašite li se samoće?
- Nimalo. Bolje je biti sam i srećan, nego usamljen udvoje. To su tek tužne priče ljudi koji žive zajedno, a zaobilaze se u širokom luku u istom domu i tako do duboke starosti izbegavaju jedno drugo. Krpe svoje odnose sa povremenim avanturama kako bi valjda sami sebe utešili. Ne bih mogla da živim takav život, radije bih pristala da budem sama. Samoća je genijalna stvar ukoliko znate da budete srećni sami sa sobom. Osim toga, čitav svoj život bila sam u dugim vezama, pa i u braku koji je trajao jedanaest godina. Sada istinski uživam u sitnicama koje me raduju. Ovaj put ja biram.
Story: Koji ste najbolji savet dobili, a niste ga se pridržavali?
- Strpljen – spasen. Tek sada to učim i verujte mi, isplati se.
Story: Kako se podižete kada padnete?
- Imala sam veoma mnogo padova, ali iskustvo me je naučilo da je važno zadržati mirnu glavu. Padovi su sastavni deo života i uspeha, bilo bi nerealno da ih nema. Samo treba znati kako iz svega izaći još bolji, pametniji i zreliji.
Story: Mogu li loša vremena da unište dobre ljude?
- Ne mogu. Dobar čovek je u svemu i uvek dobar, ali danas svet nudi neku drugačiju sliku. Pogledajte samo koliko se dobrih dela svakodnevno čini, samo što te vesti ne krase naslovne strane novina ili portala. Loša vest je počela da prodaje većinu stvari. Ipak, verujem da sve dođe na svoje, samo morate da budete strpljivi i ne odustajete od svog puta.
Story: Šta najvernije oslikava prolaznost vremena?
- Valjda deca. Kada posle mnogo vremena sretnem klince svojih prijatelja, iznenadim se kada vidim koliko su sazreli, čini mi se da još imaju sedam ili dvanaest godina. Vreme prolazi i to je u redu, zato treba svaki dan uzeti i doživeti kao život i dati najbolje od sebe. Moj tata kaže: Život je da se živi i sve najbolje što treba da se desi u tom životu, to će se i dogoditi.
Story: Jeste li pristalica estetskih korekcija i da li ste se do sada podvrgli nekoj intervenciji takve vrste?
- Zaista nemam ništa protiv toga, ali samo ako neko zna da se time služi do određene mere, u cilju ulepšavanja ili podizanja samopouzdanja. Da nisam zadovoljna svojim odrazom u ogledalu i sama bih se podvrgla nekom estetskom zahvatu.
Story: Kada biste se jednog dana upustili u pisanje autobiografije, kako bi glasio njen naslov?
- Nina Badrić - Najbolje čuvana tajna! (Smeh) To mi baš zvuči intrigantno, a i dobro bi se prodalo.
Story: Mnogo se pisalo i o vašem prijateljstvu sa Sandrom Meljničenko. Kada ste shvatili da ste istinske prijateljice?
- Hvala bogu, imam nekoliko odličnih prijatelja koji mi mnogo znače. Većinom su to anonimne osobe, ali bez obzira na to što su neki od njih poznate osobe, druženja su uvek ista - mnogo priče, smeha i stvari koje nas raduju.
Story: Šta to izdvaja Beograd u odnosu na druge gradove regiona?
- Beograd je postao svetski grad u kom život tutnji 24 časa dnevno. U njemu pronalazim mir, ali i najbolju zabavu, fantastične svirke i odličnu gastronomsku ponudu. Srpska prestonica ima energiju Njujorka. Ipak, grad je samo grad koliko god da je lep, a danas je on za mene i mesto u kom žive moji prijatelji. Najviše se radujem susretu s njima.
Story: Koja vas vaša pesma podseća na druženja sa publikom u Beogradu?
- Čini mi se da je numera Takvi kao ti zauvek promenila moju karijeru. Ona me je preko noći dovela do publike u celom regionu. Sećam se prvog dolaska u Beograd kada sam privatno otišla na jedan splav, već s vrata bend je počeo da svira: Čuvaj se Nina mangupa i od tada ih se čuvam! (Smeh)
Story: Postoji li neki vaš koncert koji pamtite kao debakl?
- U poslednjih nekoliko godina debakla nije bilo, više bi ih okarakterisala kao spektakl. Ipak, bilo ih je na početku dok još nisam imala realnu sliku svega u ovom poslu. Oni su sastavni deo uspeha i ko ne zna da dostojanstveno padne, taj ne ume da ceni uspeh.
Razgovarao: Danilo Mišojević
