Dok je tajno vodila najtežu bitku, svoj život je stavila na papir: Neobična priča glumice za kojom su Jugosloveni ludeli

Na današnji dan, 20. novembra 1997. godine, preminula je jedna od omiljenih glumica jugoslovenske i srpske scene, neponovljiva Stanislava Pešić, koja je, prema njenim rečima, "bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna" i "uverena da je ružna onda kada je bila najlepša".

U danima stare Jugoslavije u filmovima, na televiziji i u teatru imali smo mnogo žena koje su ostavile dubok trag i očarale veliku državu talentom koliko lepotom, a jedna od omiljenih publici bila je Stanislava Pešić, koja se ostvarila na svim poljima, pa je bila i filmska, i televizijska, i pozorišna zvezda.

Najšira publika ju je, svakako, upoznala u popularnoj seriji "Pozorište u kući", u kojoj je igrala Olgu Petrović, a ova uloga omogućila joj je da uđe u dnevne sobe svih Jugoslovena i s lakoćom osvoji njihova srca svojim neponovljivim šarmom.

Detinjstvo Stanislave Pešić

Rođena je u Grockoj, 7. juna 1941. godine, prve ratne godine na našim prostorima za vreme Drugog svetskog rata. Od malena je u sebi prepoznala rođenu glumicu, pa je upisala Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju i uskoro postala deo ansambla Narodnog pozorišta u Beogradu.

Ipak, bio je to njen drugi pokušaj – još kao gimnazijalka je pokušala da upiše glumu, ali je njena majka saznala za to i zamolila komisiju da je odbije.

Dete je uglednih roditelja, oca koji je bio zamenik javnog gradskog tužioca i majke profesorke francuskog jezika. Međutim, priznavala je da nije bila mirna devojčica koja se ponašala u skladu sa očekivanjima, pa je bila prgava, aktivna i nije bežala od konflikta u detinjstvu.

– Ni­sam bi­la ni mir­na ni po­vu­če­na. Na­pro­tiv, uvek sam vo­le­la da se tu­čem. Orga­ni­zo­va­la sam boks me­če­ve i rvač­ka tak­mi­če­nja, iz ko­jih sam iz­la­zi­la kao po­ra­že­na stra­na. Uop­šte, de­tinj­stvo pam­tim po po­se­ko­ti­na­ma i mo­dri­ca­ma, za­vo­ji­ma i fla­ste­ri­ma – istakla je jednom prilikom.

 

Iako je njena porodica bila poštovana, Stanislava je pričala kako ipak nisu bili imućni, a nije krila ni da se nekada stidela oskudice u kojoj su Pešići živeli, kao i mnogi tog vremena.

– Ta­ti­na pla­ta bi­la je ma­la i, za raz­li­ku od dru­ge de­ce, mi ni­smo ima­le da je­de­mo med, već smo uži­na­le mast i hleb. Ule­tiš u ku­ću, ba­ba na­ma­že mast na hleb i trk na­po­lje. Pri­zna­le smo da nas je sra­mo­ta što mi je­de­mo mast, a dru­ga de­ca med – napisala je glumica u knjizi "Devetnaest društvenih igara".

Međutim, njena baka se dosetila kako da bi i oni mogli da imaju osećaj da jedu med.

– Su­tra­dan, ba­ba ko­ja se te­ško kre­ta­la, do­šla je do še­ta­li­šta i izdaleka, ko­li­ko je gr­lo no­si, po­vi­ka­la: "Ve­sna, Mir­ja­na, Sta­ša, uži­na! Me­da i ’le­ba!" Po­ju­ri­le smo kao bez du­še, a ba­ba nam je uva­li­la to­pao hleb u ru­ke i re­kla: "Tr­či­te dok se ne slo­ja­ni, ni­kom ne daj da pro­ba, je­di­te br­zo!" A sa­mo je za­gre­ja­la hleb, mast se is­to­pi­la i mi smo do­bi­le "me­da i hle­ba"... – prisetila se glumica.

 

Velika karijera Stanislave Pešić

Glumica je prvi put imala priliku da se nađe na pozorišnim daskama na audi­ci­ji za omla­din­sko po­zo­ri­šte, kada je pred Vesnom Belogrlić i Ljubom Tadićem govorila "Spaljenu pesmu" i monolog majke iz "Svetog pla­me­na" So­mer­se­ta Mo­ma. Kako se prisetila, Ljuba Tadić ju je upitao da li ona zna da izvede nešto komično, a Stanislava je priznala da ne zna i zaplakala.
Ipak, Tadić je želeo da joj pomogne i počeo da nabraja vesele tekstove, a ona nije prestajala da plače.

– I dok sam pla­ka­la, on mi je na­bra­jao na­slo­ve sme­šnih pe­sa­ma, sve do­tle dok ni­sam re­kla da znam "Otac i sin" Đu­re Jak­ši­ća. Mu­ca­la sam, po­gre­šno na­gla­ša­va­la re­či. Ipak, on je re­kao: "Bra­vo, bra­vo!" Ali ta pe­sma ni­je smešna, ne­go tu­žna! I za sve to vre­me ja sam je­ca­la – napisala je glumica.

 

Potom je ušla i u svet filma, kada je igrala u "Snovima od vetra" Kokana Rakonjca iz 1958. godine. Zatim je dobila ulogu u "Diližansi snova" Soje Jovanović, do je prvu važniju rolu dobila nekoliko godina kasnije.

 

U pitanju je bila Saša u "Pesmi" reditelja Radoša Novakovića iz 1961, inače ostvarenju zasnovanom na istoimenom romanu Oskara Daviča. Za ulogu Saše nagrađena je na Filmskom festivalu u Puli, posle čega su se nizale uloge u filmovima "Medaljon sa tri srca", "Pravo stanje stvari", "Štićenik", "Kuda posle kiše", "Tri sata za ljubav", "Bog je umro uzalud"... Radila je i kao voditeljka dečijeg programa, a s velikim uspehom je nastupala u pozorištu.

Naravno, "Pozorište u kući" je projekat koji joj je doneo najveću slavu. Uskoro je njena gospođa Olga Petrović bila modna inspiracija mladim Jugoslovenkama, a to joj je pružalo mnogo radosti.

 

– Že­ne u Za­gre­bu su se obla­či­le kao ja, u Lju­blja­ni su se kao ja če­šlja­le, u Skoplju sme­ja­le kao ja. Pu­bli­ka nas je sve pod­jed­na­ko vo­le­la: ka­mi­on­dži­je su le­pi­le mo­je sli­ke, a voj­ni­ci La­ši­ne (prim. aut. Lji­lja­ne La­šić) – prisetila se ona.

Stanislavi je bilo drago što je ljudi prepoznaju i vole.

– Kada vas ljudi znaju i prepoznaju na ulici u svakom momentu, sigurno da jeste neki deo privatnosti izgubljen. Međutim, kada se opredeljujete za ovu vrstu profesije, vi na to unapred računate. Ja bih bila jako nesrećna da nisam izgubila taj deo privatnosti jer bi to značilo da me ljudi nisu zapamtili i da nisam uspela. Kada publika nekog zavoli i prihvati, mora ga i prepoznavati. Glumci koji se žale na to da ih prepoznaje publika mislim da nisu iskreni, jer je najgore kada vas ne zapamte, ne zavole i ne znaju – objasnila je glumica.

Stanislava Pešić ostavila je iza sebe dvojicu sinova. Najpre je s s vajarom Slavoljubom Vavom Stankovićem dobila sina Peru, a potom s kompozitorom Vojislavom Vokijem Kostićem sina Ivana, koji je, inače, bio u braku s glumicom Vanjom Ejdus.

 

Malo je poznato da je njena sestra socioliškinja i nekadašnja političarka Vesna Pešić, koja se pre nekoliko godina zahvalila svima koji ne daju da uspomena na "njenu prekrasnu sestru" ode u zaborav.

Poslednje godine Stanislave Pešić

Obožavana glumica je dugo bolovala od raka, a dok je pokušavala da pobedi opaku bolest pisala je autobiografiju "Devetnaest društvenih igara". U njoj se prisetila najvažnijih trenutaka u njenom životu, a napisala je da je "sve pogrešno odigrala, bila neodlučna kada je trebalo da bude odlučna, uverena da je ružna onda kada je bila najlepša".

Preminula je u Beogradu, 20. novembra 1997, u 57. godini, a mnogi su s divljenjem pisali i govorili o njoj nakon tužne vesti o preranom odlasku jedne od najvoljenijih domaćih glumica.

– Spa­da­la je u ra­do­sne lič­no­sti. Ta­kva je bi­la u naj­lep­šim go­di­na­ma ži­vo­ta, a ista ta­kva u go­di­na­ma pra­šta­nja od ži­vo­ta – zapisao je slavni teatrolog Jovan Ćirilov i naglasio da je Stanislava Pešić namerno gajila kod se­be ne­ku vr­stu naiv­no­sti", koju je on video kao "či­sto­tu nje­nog po­gle­da na svet".

 

BONUS VIDEO

Pravo ime Eve Ras