S mužem i decom je otišla u smrt za Hitlerom: Mračna priča o Magdi Gebels, prvoj dami ZLA

Adolf HItler obožavao je Gebelsovu suprugu, kao i veliki deo javnosti u nacističkoj Nemačkoj, a malo je poznato da je ona u mladosti bila u ljubavi s poznatim cionistom i da joj je očuh – možda čak i biološki otac – Jevrejin stradao u logoru

Johana Marija Magdalena Gebels, poznatija samo kao Magda, bila je supruga nacističkog ministra propagande Jozefa Gebelsa, istaknuta članica Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije, bliska saveznica, prijateljica i politička pristalica Adolfa Hitlera.

 

Sudeći po nekim izvorima, važila je za nezvaničnu prvu damu nacističke Nemačke, dok neki smatraju da su te titule ravnopravno pripadale i Emi Gering, supruzi Hermana Geringa, i Evi Braun, Hitlerovoj ljubavnici, pa ženi na jedan dan i jednu noć.

 

Rođena je 1901. godine u Berlinu, u vanbračnoj vezi Auguste Behrend i inžernjera Oskara Ritšela, koji su se venčali nakon njenog rođenja, ali razveli već u narednim godinama.

 

Mladost u Belgiji i velika ljubav

 

Nakon što se njena majka udala za jevrejskog trgovca iz Brisela Riharda Fridlendera, on je usvojio Magdu i dao joj svoje prezime. Bila je "aktivna i inteligentna devojčica", a mlada je imala kontakte sa članovima masonske lože i budizmom. Kasniji dokazi upućuju da je Fridlender možda čak bio Magdin biološki otac, utvrdio je nemački pisac i istoričar Oliver HIlmes.

Živela je u Briselu do izbijanja Prvog svetskog rata, kada su Nemci bili primorani da napuste Belgiju kao izbeglice ne bi li izbeglil poslice od naroda zbog nemačke invazije. Preselili su se u Berlin, gde je Magda pohađala srednju školu, a potom je upisala i prestižni Ženski koledž Holzhauzen.

 

Njena majka se u međuvremenu razvela od Fridlendera, a Magda se sprijateljila sa izvesnom Lisom Arlozorof i stupila u vezu s njenim bratom Haimom Arlozorofom, poznatim i vatrenim cionistom koji je bio lider Jišuva tokom Britanskog mandata nad Palestinom.

 

Za vreme ove veze, Magda je neko vreme nosila Davidovu zvezdu koju joj je on poklonio i pravila mu društvo na sastancima jevrejskog omladinskog kluba. Iako veza nije potrajala, oni su ostali u kontaktu godinama, sve do atentata za na Haima u Tel Avivu 1933.

 

Prvi brak završio se neslavno

 

U međuvremenu, Magda se 1921. udala za Gintera Kvanta, duplo starijeg nemačkog industrijalca, vrlo imućnog čoveka kojoj se uporno udvarao. On je zahtevao da ona vrati svoje prvobitno prezime Ritčel kada je iz katoličanstva prešla u protestantizam, a par je godine po venčanju dobio sina Haralda.

 

Ipak Magda nije bila srećna u braku jer se njen muž uglavnom bavio svojim poslom, a zajedno su brinuli o šestoro dece: Haraldu, dvojici Kvantovih sinova iz prvog braka i troje dece njegovog pokojnog prijatelja.

 

Nakon što je saznao da mu je Magda bila neverna, bogataš je odlučio da se razvede od nje 1929, a pri razvodu je bio navodno veoma velikodušan.

 

Brak s Gebelsom

 

Nakon razvoda, Magda je počela da posećuje sastanke Nacističke partije, gde je bila impresionirana govorima Jozefa Gebelsa, tadašnjeg gaulajtera Berlina.

 

Uskoro se učlanila u partiju i pomagala volonterski. Korak po korak, napredovala je sve dok nije pozvana da preuzme Gebelsovu privatnu papirologiju.

 

Oni su postali par nakon jednog kratkog puta u Vajmar 1931, a uskoro su počeli da prave planove o zajedničkoj budućnosti.

– Svečano smo se zavetovali jedno drugom. Kad osvojimo Rajh, postaćemo muž i žena. Veoma sam srećan – napisao je Gebels u dnevniku.

 

Veza nije bila uvek skladna: Gebels je bio ljubomoran čovek, a posebno je brinuo jer je Hitleru Magda bila draga. Ipak, na njeno insistiranje, venčali su se ranije, 19. decembra 1931, a Adolf Hitler im je bio svedok.

 

 

Oto Vagener, koji je bio veoma blizak nacističkom lideru, tvrdio je da je ovaj brak donekle bio dogovoren jer je Hitler nameravao da ostane neoženjen, a sugerisano je da bi Magda kao žena istaknutog nacističkog vođe na kraju mogla da deluje kao "prva dama Trećeg rajha". Ona je bila ambiciozna žena s društvenim vezama, što je možda uticalo na Gebelsa.

 

Uskoro su dobili šestoro dece: pet ćerki i jednog sina, a u prvim godinama braka Hitler se često opuštao u njihovom stanu u Berlinu i držao u krilu njihovu bebu Helgu, najstarije dete.

 

 

Kao jedna od najbližih Hitleru, Magda je uskoro obožavana širom Nemačke, a žene iz svih krajeva zemlje pisale su joj u vezi s pitanjima o vođenju domaćinstva, brige o deci itd. Vodili su Gebelsovi veoma luksuzan način života, kupili vilu na ostrvu Švanenverder i kasnije još jednu u Vandlicu.

 

Međutim, Gebels je tokom braka imao više afera, između ostalog i sa "đavoljom ljubavnicom", češkom glumicom Lidom Barovom, koja je prekinuta na Hitlerovo insistiranje, nakon što je Magda s njim vodila dug razgovor. Nakon svi njihovih većih svađa, nacistički lider ih je mirio, a poznato je i da i Magda imala vanbračne veze.

Po izbijanju rata, Magdin imidž među nacistima još više je rastao jer je njen sin iz prvog braka Harald postao pilot i borio se, a ona je radila u Crvenom krstu i putovala autobusom kao njene siromašnije kolege. Isprva su Jozef i Magda Gebels bili najodaniji saveznici Adolfa Hitlera, ali je ona vremenom počela da izražava sumnje, naročito nakon toka rata lošeg po njih na Istočnom frontu. Jednom je pred svima isključila radio tokom prenošenja Hitlerovog govora i rekla: "Kakva gomila smeća!", a tvrdila je da on više ne sluša zdrav razum, već samo one koji mu pričaju stvari u koje sam veruje.

 

 

Pretpostavlja se da je njen očuh Rihard Fridlender umro u logoru, a nema dokaza da je pokušala da mu pomogne. Kada su je pitali o antisemitizmu njenog muža rekla je:

 

– Firer to želi, a Jozef mora da posluša.

 

Ipak, nemački Jevrejin Feliks Franks tvrdio je da su njegovi baka i deka uspeli da dobiju vizu za izlazak iz nemačke zahvaljujući njoj, i to dan pre Kristalne noći.

 

Kako je vreme prolazilo, bila je sve lošijeg zdravlja, patila od teške depresije i neuralgije, pa je često bila prikovana za krevet.

 

Nakon što je sovjetska Crvena armija ušla u Berlin, cela porodica Gebels otišla je u bunker koji je bio povezan s Hitlerovim "firerbunkerom".

 

Magda je tada napisala oproštajno pismo svom sinu Haraldu, koji je bio u logoru za ratne zarobljenike u Severnoj Africi i otkrila mu da je "firer hteo da joj pomogne da izađe".

 

 

– Znaš svoju majku – imamo istu krv, za mene nije bilo kolebanja. Naša slavna ideja je uništena, a s njom i sve lepo i divno što sam poznavala u svom životu. Svet koji dolazi posle firera i nacionalsocijalizma više nije vredan življenja i zato sam povela decu sa sobom, predobra su za život koji sledi, a milostivi Bog će me razumeti kad im pružim spasenje... Deca su divna... Ni reči žaljenja ili plača. Udarci potresaju bunker – napisala je, između ostalog.

 

Magda je bila među poslednjima koji su videli Adolfa HItlera i Evu Braun pre nego što su izvršili samoubistvo 30. aprila 1945, a sutradan, 1. maja, tražili su zubaru Helmutu Kuncu da ubrizga njihovoj deci morfijum kako bi im, dok su u nesvesti, sipali ampule cijanida u usta.

Kada su se uverili da su im sva deca mrtva, Jozef i Magda Gebels izašli su u baštu i izvršili samoubistvo cijanidom. Vojnici su potom pucali u njega da bi bili sigurni da je mrtav, a tela su im potom delimično spaljena.

Jedino preživelo dete Magde Gebels bio je Harald Kvant. 

 

Harald i njegov polubrat Herbert su nakon rata nasledili bogatstvo porodice Kvant, stečeno proizvodnjom oružja za naciste. Herbert je spasao kompaniju BMW od propadanja tokom '60-ih godina prošlog veka, a ogroman uspeh kompanije doneo je porodici nemerljivo bogatstvo. Njihovi potomci danas su milijarderi i spadaju u najbogatije Nemce.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Kako je Elizabeta II pomogla Rusima?