Odbila hidžab, ljubila koga je htela: Princeza Asmahan – zvezda Bliskog istoka kojoj je ŠPIJUNAŽA došla glave

Iako je poticala iz konzervativne sredine i porodice, ova pevačica je odlučila je da živi pod svojim pravilima, a njena smrt i dalje je obavijena mnogim tajnama

Malo je žena s Bliskog istoka koje su uspele da se probiju na svetskoj sceni i izgrade karijere koje će se pamtiti decenijama, a jedna od prvih i najvećih svakako je bila Asmahan, simbol arapske muzike i jedna od najznačajnijih ličnosti muzičke scene u prvoj polovini 20. veka.

Sirijska pevačica Asmahan rođena je kao Amal al-Atraš 25. novembra 1918, na brodu tokom puta iz Grčke do Libana. Njeno ime Amal znači "nada", a porodica ju je zvala još i Emili.

 

Pripadala je narodu Druza, kog na Arapskom poluostrvu živi oko 1,5 miliona. Njeni roditelji Fahd i Aleja su Druzi iz različitih sredina – Sirije i Libana, a kao devojčica Amal je usvojila mnogo iz kultura ovih zemalja.

Njena porodica je emigrirala u Kairo nekoliko godina nakon Amalinog rođenja. Živeli su u Egiptu skromno, a njena majka je radila kao pralja i krojačica kako bi prehranila porodicu.

Amal je od detinjstva bila vrlo muzikalna, imala divan glas i svirala žičani muzički instrument ud. Njen brat Farid je bio poznati sirijski muzičar, a zanimljiva je priča o tome kako je Amal otkrivena. Naime, kada je Farid svirao pred velikim egipatskim kompozitorom Daudom Hosnijem, Amal je pevala, a Hosni ju je zamolio da ponovo otpeva istu pesmu. Ona je to učinla, a kompozitor joj je rekao da je nekada davnu imao učenicu moćnog glasa identičnog njenom, koja je umrla mlada. Zvala se Asmahan i Amal je ovo ime uzela kao svoj umetnički pseudonim.

 

Smešila joj se velika karijera, a već sa 14 godina je potpisala prvi ugovor i snimila pesmu "Ya Nari Fouadi" ("Vatra mog srca"). Uspesi su počeli da se nižu, Asmahan je bila sve zapaženija, a njeni nastupi su bili veoma posećeni. Veliki ugled koji je vrlo mlada uživala omogućio joj je da održi koncert u Operi u Kairu, a smešila joj se blistava budućnost.

 

Međutim, Asmahanina porodica nije bila oduševljena njenom muzičkom karijerom. Porodica je smatrala da je sramotno da se žena bavi muzikom i bilo im je teško da prihvate to koliko se ona dobro integrisala u heterogenu egipatsku društvenu scenu.

Njena braća su verovala da pevačica treba da se vrati u Siriju i da se uda, a njen rođak Hasan al-Atraš doveo je nekoliko rođaka koji su bili zainteresovani da postanu njeni supruzi. Međutim, kada ju je ugledao, iako je se ženio već pet puta, Hasan je odlučio da je povede sa sobom natrag u Siriju. Tako je Asmahanina karijera prekinuta na najmanje četiri godine.

 

Na udaju za Hasana pristala je pod više uslova: da žive u Damasku, da zime provode u Kairu i da ne zahteva od nje da nosi hidžab. Venčali su se 1933. i uskoro je Asmahan rodila ćerku Kameliju. Međutim, nedostajala joj je muzika, te se vratila u Kairo, pa su se Hasan i ona razveli 1939. godine.

Po povratku u Egipat bila je u kratkom braku s režiserom Ahmedom Badrakanom, ali se 1941. ponovo udala za Hasana. za vreme njihovog drugog braka, dva puta je pokušala da oduzme sebi život, a mediji su pisali da je to učinila kako bi uspela ponovo da se razvede.

Treći i poslednji brak imala je s rediteljem Ahmedom Salemom, navodno kako bi lakše mogla da se vrati u Egipat.

Spekulisalo se o još nekoliko njenih ljubavi, a do sredine četrdesetih njena braća su u potpunosti izgubila kontrolu nad životom lepe pevačice, jer su imali svoje muke: kockali su se i pili prekomerno.

 

Poznato je da je u jednom trenutku Asmahan bila teško bolesna, ali se to na snimcima iz tog perioda ne čuje po njenom glasu.

 

Iako je proživela mnogo, imala je tek 26 godina kada je stradala. Sredinom jula 1944, automobil u kom se vozila s prijateljicom survao se u kanal pored puta, a obe su se udavile na zadnjem sedištu, dok je vozač uspeo da se izvuče iz vozila.

Ova tragedija podstakla je mnoge sumnje, glasine i teorije zavere. Britanske obaveštajne službe su tiho optuživane da su se rešile Asmahan, za koju se spekulisalo da je radila za njih.

Naime, kružio je trač da pevačica radi za Britance i da je krenula da se sastane s nemačkim agentima u jeku Drugog svetskog rata i da je zato brutalno kažnjena. S druge strane, pričalo se i da ju je ubio nemački Gestapo zbog pomoći koju je pružala Britancima.

U svakom slučaju, sahranjena je u Egiptu, u skladu sa svojim željama.