Zbog jedne stvari posebno strepi: Marija Mikić se sprema za ulogu mame i ne krije svoje STRAHOVE

Pevačica je u intervjuu za Glossy ispričala da ima strah od onoga šta je u budućnosti čeka, jer je sve to novo za nju i da ujedno ne zna na koji način će se vratiti svom poslu. 

Pevačica Marija Mikić nastupila je nedavno na festivalu Pesma za Evroviziju '22 , gde je zauzela osmo mesto. Numera kojom se predstavila — "Ljubav me inspiriše" — izdvojila se kao jedna od pesama koja živi nakon završetka nacionalnog takmičenja. 

 

Uz to, ona je uspela da razneži i rasplače publiku još jednim gestom: na sceni je izvadila cuclu i saopštila da je trudna. 

 

Nakon što su se slegli utisci od gorepomentog festivala, Marija je otvorila dušu za Glossy i objasnila kako se ona u svemu snašla i ispričala kako se nosi sa trudnoćom. 

 

Za naš portal si kazala da očekuješ uspeh u finalu, to si i doživela — bila si osma od ukupno 36 numera. Kako komentarišeš svoj plasman?

 

— Zavisi šta je za koga uspeh. Meni je uspeh sve ono što smo do sada uradili i što imam neku svoju publiku. Iskreno, glupo je takmičiti se ako ne očekuješ pobedu. Jesam je priželjkivala, ali imala sam neke strahove kako bi se uopste izborila sa Evrovizijom. Nisam znala koliko je to zapravo naporno i tek tamo sam videla šta se sve očekuje od nas i na koji način. Da zaključim, nije svaki uspeh pobeda.

 

Kako komentarišeš iz ove perspektive tvoj nastup i da li ga analiziraš detaljno? Da li si negde pogrešila i šta je moglo drugačije?

 

— Bilo je tu malo nesuglasica... Mislim, nisu to nesuglasice, daleko bilo, sa Radio Televizijom Srbije. Tražili smo polarnu svetlost u pozadini, ali bez zelene. Kad smo došli na prvu probu, bila je samo zelena. Znači, moja bina je izgledala kao močvara. Definitivno se nismo se lepo razumeli. Greška u komunikaciji. Onda sam kasnije s devojkom koja radi tamo našla pozadinu koju hoću. Takođe smo imali lampice utkane devojkama u haljine i to je koštalo mnogo, da bi se na kraju slikalo katastrofa. Bilo je kao vašar i onda smo mi sve to poskidali i bacili u kantu. To je onda jedna stvar oko nastupa. Što se tiče mene... Imala sam greške i to znam. Moja pesma je preteška, moja pesma se peva za razliku od nekih. Imam pravo da pogrešim i imam gde da falširam. Haljina mi je bila preteška, a to je još jedna stvar, a poslednja stavar je ta da je meni monitor konstantno slao neke signale i to me remetilo i na kraju nismo mogli da dođemo do rešenja. Stalno je krčalo nešto i to nije moglo da se namesti. Na kraju sam poludela pred polufinale i bacila sve iz usiju i ostavila sam samo da pevam na dva zvucnika koja su ispred mene i to je bilo to. Mislim da sam ja jedini učesnik koji je pevao samo na mikrofon. Ali što se tiče opšteg utiska, mislim da sam bajku poželela i bajku dobila.

 

Na pres konferenciji si kazala da su ti emocije pojačane. Da li ti je bilo teško, fizički i psihički, s obzirom na to da si u drugom stanju?

 

— Imala sam trenutke da povraćam i da automatski iz toaleta idem na binu. I to niko ne zna. Nit sam zelela da iko zna. Mene povraćanje prati od početka i takva mi je trudnoća. Šta god da pojedem moram da povratim jer mi stegne dijafragmu. Smršala sam osam kilograma kako sam trudna.

 

Još jedan detalj koji je dosta privukao pažnju, to su bile tvoje patike. Da li si izabrala da ih obuješ zbog udobnosti ili je to neki marketinški trik?

 

— Lagala bih da kažem da nije, danas je sve, što bi Dara rekla “šou biznis”. Mi smo na probi u nedelju shvatili da štikle ispod haljine neće moći za tri života, jer ona ima 15 kg i mogu samo da padnem na glavu sa onim. Bile su savršene, ali sačekaće drugi red. Ja sam bila svesna da kad budem silazila niz stepenice i penjala se na binu da će te patike biti u prvom planu, tako da eto. 

 

Kažeš da je tvoja pesma namenjena tvojoj publici i da ona treba da predstavi neku lekciju ženama ili već već novoj publici koju imaš. Zanima me koju si ti lekciju naučila iz ove pesme?

 

— Znaš šta je lekcija, onaj deo "Pusti me ja živim tek, pusti me". Želela bih da se žene okrenu, da ostave neku ružnu prošlost iza sebe i da ne upropašćavaju sebi neke nove prilike u budućnosti zato što njih neko iz prošlosti tišti ili ih nešto boli. Znam šta su emocije, ne možeš ti samo da kažeš "E, ja više neću da budem tužna, čula sam pesmu Marije Mikić i neću više da budem tužna". 

 

 

 

Imaš li utisak da se festival vratio ‘’na velika vrata’’, s obzirom da je mnogo medija ispratio Pesmu za Evroviziju 22 i da publika neprestano priča o tome?

— Desila se situacija kao kada sam bila mala. Kada odemo u školu pa se ne priča ni o čemu drugom na velikom odmoru, nema ništa, nema druge teme. Ruslana zakon. Desilo se to da je ovo glavna tema. Citiraću Marka Kona, ovo je festival posle dužeg vremena gde imamo više pobednika. Znači nemamo jednog pobednika nego se znaju i ostale pesme. I tamo je među svima bila super energija. Baš sam ponosna što sam bila deo toga.

Kakvu si ti lekciju naučila iz ovog učešća?

— Ne smem da dozvolim da više drugi veruju u mene nego što ja verujem u sebe. Tako se moj tim, jednom prilikom, i naljutio na mene. Imala sam ozbiljno predavanje. Ja imam tu dozi nesigurnosti oduvek.

Je l' misliš da svi umetnici imaju tu dozi nesigurnosti?

— Ja da imam pet posto sigurnosti onih ljudi što su tamo šetali, ja bih pobedila 100 puta do sada. Volela bih da imam tu dozu sigurnosti, ali nemam. I možda sam sada tu gde jesam jer sam obična devojka. Realno, ne mislim da sam najbolja riba, da najbolje pevam, ne mislim da sam najlepša, ali da mislim da imam drugačiju energiju, mislim.

 

A da li ćeš se opet prijaviti?

— Ne znam, ne znam šta me čeka. Treba da postanem majka, ne znam koliko je to obaveza i na koji način ću se vratiti svom poslu. Najmanji deo posla je da se ti našminkaš i odeš na nastup. I to je najlakši, a sve ono okolo... Razmišljam kada budem imala dete, sve manje vremena ću imati za to. A ako se odlučim da se prijavim opet za ovakav neki festival, to znači da moram mnogo da budem organizovana unapred. Videćemo. Nemam pojma. Ako mi bude falilo adrenalina, da.

Šta misliš o Konstraktinoj pobedi?

— Znala sam da će ona da pobedi. Kada smo bili na probama, ona je bila u mojoj grupi i to je jedina pesma koju nisam prestala da pevam. Drugačije je kada to laik sluša ispred televizora i kad sluša neko ko je u muzici. Tada sam rekla: "Ova devojka pobeđuje". Nakon toga sam od mog tima dobila kritike da ne verujem u sebe, da oni veruju više u mene nego ja. Tako da, neka, drugačija je.

Šta je to nju izdvojilo, iz tvoje perspektive?

— Stav, ličnost, svoja je, ne podilazi trendovima, ne skida se, uspešna je… Šta još treba?