Za samo nekoliko dana singl mu je postao hit, a u ekskluzivnom intervjuu za Glossy popularni pevač otkriva sve detalje o novom projektu, svoje planove za predstojeću godinu, te priča koji mu je bio najlepši trenutak u ovoj godini.
Izdali ste pre par nedelja novi singl pod nazivom “Piješ sine”. Koje su vam bile prve emocije o ovoj pesmi?
Piješ sine je pesma koja je čekala skoro 30 godina da bude izdata. Izgleda da je čekala osobu koja će je sa odredjenom emocijom, na pravi način, predstaviti publici. Na prvo slušanje, poželeo sam da je čujem još jednom i da uživam u svakom tonu, a nakon i da svaku reč koju je napisao Dragan Čolaković, proživim.
U ovom projektu je učestvao i vaš kolega Željko Vasić. Koliko vam je bila značajna njegova podrška i kako je došlo do saradnje između vas?
Ne samo sada, generalno u ovom poslu, bitno je imati podršku kolega, saradnika i prijatelja. Ovo nije prva saradnja sa Željkom. On je jedan od autora na mom prošlom albumu, i pesme koje je uradio, kao što je recimo, „Dao sam ti srce“, su odlično prošle. Instrumente obojica volimo, jer je nama muzika sve, bilo da je u pitanju harmonika, klavijatura ili gitara. Volim da isprobam svaki instrument, a Željko zna mnogo toga dobro da svira, i u ovoj pesmi je još jednom pokazao da je vrstan muzičar. Njegove deonice sa harmonikom su izvanredne.
NE PROPUSTITE
Kakve vas uspomene vežu za rodno Prijepolje?
Prijepolje nije samo grad, Prijepolje ima dušu i gde god bio i koliko god voleo Beograd, Sarajevo , Podgoricu opet ću se vratiti u Prijepolje i nekako disati punim plućima. Mnogo volim Prijepolje i mnogo lepih stvari me vezuje za moj grad!
Pored muzike bavite se tenisom. Odakle se razvila strast ka ovom sportu i koliko ga često trenirate?
Tenis igram rekreativno i nažalost vrlo malo vremena imam za to.
Još kao klinci napravili smo improvizovani teren i igrali, tada su nam bili uzori Ivan Lendl, Andre Agasi i mnogi drugi. Danas na istom mestu u Prijepolju, postoji lep teren za tenis i kad god mogu odigram meč sa prijateljima iz detinjstva.
U kojim stvarima najviše ispoljavate svoju emotivnost?
Vrlo sam emotivan, a to publika može primetiti po mojim pesmama. Svaku pesmu moram da proživim da bih je na pravi način prezentovao publici. Ne mora da znači da je neka pesma autobiografska, dovoljno je da nosi emociju iz određenog perioda u životu, da ostavi trag. Srećan sam čovek, tako da se moja emotivnost može primetiti dok sviram gitaru, pevam pesmu, ćaskam sa prijateljima u studiju, gledam dobar film.
Sećate li se prve ljubavi?
Naravno. Svi se sećamo prve ljubavi, baš zato što je bila prva.
Najlepši i manje lepši trenutak u ovoj godini bio vam je...?
Ne bih umeo sad da izdvojim najlepši trenutak, jer je meni svaki trenutak sa dragim ljudima i mojom publikom na nastupu ili koncertu lep. Brojne poruke koje dobijam svakoga dana, učine taj dan baš lepim. Dobra pesma ili pun nastup, isto tako. Ali hajde da pokušam da izdvojim koncert na Tašmajdanu kao jedan od najboljih trenutaka. Manje lepši trenutak je definitivno onaj kada nas napuste dragi ljudi, ove godine to je bio odlazak velikog Olivera Dragojevića.
Nastavak na sledećoj strani...
