Majstor italijanske mode otkrio je iz kog razloga je hronično nezadovoljan, zašto glupi ljudi ne mogu biti elegantni i kako se snalazi u digitalnom dobu.
Šta tražite u idealnom saradniku?
- Sposobnost da me iznenadi. Iznenađenje donosi dosta rizika...
Jeste li zaista opsednuti kontrolom?
- Nikome ne prepuštam odgovornost nad Armanijevim stilom koji je ipak moja velika zaostavština. Ne radi se o nesigurnosti, nego o potrebi za uspehom u kontinuitetu.
Postoje li neki novi talenti koji vam se dopadaju?
- Informišem se, naravno, čitajući novine. Ali, nikad se lično ne raspitujem. Možda se zapravo plašim toga da otkrijem nekog boljeg od sebe - to je ljudska slabost.
Važite za tešku osobu, nešto između stidljivog i asocijalnog čoveka. Da li se slažete sa tim?
- Da, i ne. Ništa mi se ne sviđa više od mog posla i da bih mogao da se posvetim ovom užitku trpim posledice. Ima onih koji smatraju da sam nedostupan i nepristupačan. To je zato što se, da bih radio, odričem toga da budem sa drugima i zbog toga mi je žao. Kao što mi je žao da ne dam onima koje volim sve što bih želeo. Posao kao što je moj je tiranski, sve ti traži i sve ti uzima. Ograničava i emocije, jer ne možeš da ih pokazuješ na pravi način, a ne želiš više ni da se pretvaraš. Na kraju ostaješ sam i to je cena koju moraš da platiš. Ali, mislim da sam sada nadoknadio sve to što sam propustio.
Usamljenost vam ne smeta?
- Sviđa mi se u malim dozama. Tokom osamdesetih i devedesetih dešavalo mi se da uopšte nemam vremena da se posvetim osobama koje volim. Trudim se da se to više ne ponavlja, jer se s tugom sećam tog perioda.
Smatrate li sebe melanholičnim?
- Da. Do moje 28. godine nikada se nisam smešio. Bio sam nesiguran, zato što sam sebi namenio posao za koji nisam imao nikakvu pripremu. Morao sam da se suočim sa situacijama za koje sam bio nespreman. Sećam se svojih prvih putovanja u SAD, bio sam kao izgubljen među novinarima i šefovima velikih prodavnica. Plašio sam se, i to često, ali to je delovalo na mene kao podsticaj. Moram uspeti, mislio sam.
Svi su gledali samo u njih: Novak i Jelena Đoković ukrali šou na Armani reviji u Milanu! (FOTO)
A kažu da osmeh ima terapeutsko dejstvo...
- Sigurno, pogotovo ako se osmeh rađa iz pametne misli, a ne iz budalaštine. Na primer, ne volim da gledam komedije, teško se smejem tako po komandi.
Ne postoji nijedan smešan film koji vam se dopada?
- Zasmejavaju me horor filmovi. Na primer, Šta je bilo sa Bejbi Džejn? Crkavao sam od smeha zato što je to jedna zloba u koju se ne može poverovati.
Da li je naslov zbirke vaših citata ("Kreteni nisu elegantni") tačan?
- Po mom mišljenju, elegancija dolazi iz glave. Prvo ide misao, pa potez.
Dakle, inteligencija je neophodna.
Nastavak pročitajte na idućoj strani...
