Majstor italijanske mode otkrio je iz kog razloga je hronično nezadovoljan, zašto glupi ljudi ne mogu biti elegantni i kako se snalazi u digitalnom dobu.
Vaše ime izaziva veliko poštovanje, može se reći da ste živa legenda, da li vam to prija?
- Naravno. Kad sam to shvatio, nije mi bilo svejedno, ali sam naučio da se nosim s odgovornošću koju ova uloga donosi.
Čini li moda da se osećate dobro?
- Da, ako ne postane opsesija ili ukoliko ne oslobodi komplekse. Potrebna je umerenost, kao u svemu, I tada moda može da postane jedan neverovatan lek.
Koje druge dizajnere cenite?
- Žana Pola Gotjea zbog ironije, Džona Galijana zbog nestvarne maštovitosti, Rei Kavakubo di Com de Garson zbog načina na koji predstavlja istočnjački stil.
Postoji li neki modni detalj kog se ne odričete?
- Bele patike, ali da su besprekorne.
Vaša svakodnevna odevna kombinacija?
- Obavezno plava kašmirska dukserica, to je klasika. Sviđa mi se utisak koji ostavlja, utisak čistoće koji odražava moju upornost i radnu etiku.
Jeste li zamišljali kako će izgledati svet mode za deset godina?
- Možda. Izgubljen je stil jedne epohe, nema više odeće koja definiše ovaj istorijski period. Sad je sve jedna velika zbrka, krivicom kreativnih direktora koji "pecaju" u secondhand radnjama. Prave veliki haos. Pre ili kasnije trebaće nam neko, ne ja, ko će ponovo da zavede red. U poslednje vreme gledao sam dokumentarne filmove instituta Luce o tridesetim i četrdesetim godinama prošlog veka, kad je sve bilo umetnuto u socijalni kontekst. Sada je stvarno teško identifikovati modu 2017.
Je li moguće da upravo taj neverovatni miks definiše ovu epohu?
- Ne želim da osporavam nijedan deo slobode da se oblačimo kako želimo, ona je sveta, ali meni se sviđa kada vidim harmoniju, sklad. Proći će nas ova faza disharmonije.
Da li ste osetljivi na fenomen influensera, ljudi koji na Internetu imaju moć da utiču na druge?
- Osetljiv sam u onoj meri u kojoj mi moji saradnici skrenu pažnju na to. Ali, više volim da znam da se moja torba svidela bilo kojoj ženi koja prolazi pored radnje u ulici Montenapoleone. Manje me zanima kada neka blogerka na društvenim mrežama promoviše moju garderobu, zato što je to lakše videti.
Rođeni ste u Pjačenci, ali ste počasni građanin Milana. Kako vam se sviđa "nova gradska klima"?
- Godinama se profil grada menja, novi neboderi Porta Nuova i CityLife su dodati starim krajevima poput Brere i Naviljija. Tako sam ga i zamišljao, u koraku s vremenom, ali sa starom dušom. I moj Armani silos je poklon ovom novom Milanu, jedan "živi centar" koji se okreće oko mode, fotografije, dizajna i filma.
Uspevate li da se prošetate gradom?
- Ne, jer ne mogu da odbijem autogram, ili selfi koji mi zatraže, to bi bilo stvarno nadmeno. Zato izbegavam da se nađem licem u lice sa hordama turista u subotu popodne.
Armani isprozivao Kim Kardašijan na Twitter-u!
Ima li Milano zaista tu "umetničku nit"?
- Da, i kod starijih i kod mladih ljudi. Često ujutru vidim kako ispred moje kuće prolaze devojke sa rolnama hamer-papira ispod ruke u pravcu Brere. Nasmejem se, vidi se da još imaju želju da idu da crtaju na ogromnom stolu Akademije.
Kakav ste vi student bili?
- Onaj iz magareće klupe, samo dobro obučen. Išao sam na prirodni smer gimnazije "Leonardo Da Vinci" sa Enzom Janačijem. Ja cenim njegov humor, a on moj stil. Stalno mi je pričao o svojoj majci koja mu je govorila: "Vidi kako je Đorđo elegantan." On mi je to zamerao, želeo je da mu pomognem da ona prestane s tim. Jednom smo napravili skeč na Rai inspirisani tom temom, igrom između moje elegancije i njegove ironije.
Volite mačke?
- To su savršene životinje za mene. Dopada mi se što su samostalne, a istovremeno sposobne da budu empatične, da shvate kada je vlasniku potrebno društvo. Imam dve, jednu od osam i jednu od trinaest godina. Obe su rase škotski fold, a zovu se Angel i Mari.
Postoji li nešto zbog čega se kajete?
- Ne, kajanje nije za mene. Ja sam zadovoljan.
