Zbog ljubavi je promenila ime i veru, umrla je na STRAŠAN NAČIN: Život najlepše Jugoslovenke zanimljiviji je od filma

Iako joj se na dlanu nudila svetska slava i karijera u Holivudu, čuvena glumica i misica rekla je "ne" zbog jednog Srbina i rešila da ostane u svojoj zemlji

Ljubitelji ukrštenih reči bezbroj puta su se sreli sa imenom Ita Rina, verovatno ne znajući mnogo o tome ko je bila ova žena neobičnog imena.

Rođena je 7. jula 1907. godine kao Italina Ida Кravanja u Divači kod Trsta.
Njena porodica doselila se u Sloveniju po početku Prvog svetskog rata, nakon što je Idin otac Jožef dobio posao železničara u Ljubljani.

Bila je obična devojka iz radničke porodice, završila je gimnaziju, a potom se zaposlila u lokalnoj banci. Imala je, ipak, velike snove, kao i mnoge devojke tog vremena – da vidi svoj lik na velikom bioskopskom platnu.

Nije joj život bio lak, naročito nakon smrti oca 1926. godine, posle čega je sa majkom Marijom i sestrom Danicom izdavala sobe studentima i time se izdržavala.

Iako je bila po mnogo čemu obična devojka, Ida Kravanja bila je mlada žena retke lepote, a u godini u kojoj joj je umro otac rešila je da okuša sreću na prvom izboru za Mis Jugoslavije.

 

Ispostavilo se da je ovo bila dobra odluka jer je Ida pobedila, a odmah potom joj se ukazala prilika da ostvari svoj san i postane glumica. Posle pobede na ovom takmičenju, učestvovala je i na izboru za Mis Evrope, a potom je potpisala trogodišnji ugovor za produkcijskom kućom Ostermajer film, zbog čega se preselila u Berlin.

 

Njena majka protivila se ćerkinom odlasku u inostranstvo, kao što se ranije protivila i njenom učešću u takmičenju za mis, zbog čega je ona krišom otišla u zagreb. Ipak, Marija je na kraju dopustila Idi da ode.

Odmah je snimila prvi film – "Dvoje ispod nebeskog svoda", koji je ugledao svetlo dana već naredne, 1927. godine. Kako se navodi u Filmskoj enciklopediji u izdanju Jugoslovenskog leksikografskog zavoda "Miroslav Krleža", jugoslovenska glumica je u ovom ostvarenju "pored lepote iskazala i znatan glumački dar".

– Kamere su počele da zuje. Svuda oko mene bili su kablovi. Neki potpuni stranci piljili su u mene, došaptavajući se među sobom. Govorili su mi da vrištim, da se smejem, mašem i plačem. Mislim da sam najprirodnije izgledala u scenama u kojima sam plakala. Bilo je dovoljno samo da se prisetim koliko sam daleko od kuće i kako sam obmanula majku – opisala je glumica svoje prvo iskustvo na snimanju.

Igrala je i u filmu "Šta deca ne govore svojim roditeljima" iz iste godine, koji je bio zabranjen u Evropi i objavljen samo u Americi, a potom i u nizu vrlo uspešnih nemačkih filmova.

U međuvremenu je javnosti postala poznata kao Ita Rina, raskinula je ugovor sa Ostermajer filmom i potpisala sa novom kućom, koja je zahtevala od nje promenu imena.

 

U narednim godinama snimila je češko-nemački "Erotikon" (1929), svoj najznačajniji film, o ćerki čuvara železničke stanice, a potom i češko ostvarenje "Tonka zvana vešala" (1930).

 

Nakon što je privukla pažnju filmskog sveta, Ita Rina dobila je najdragoceniji poziv – iz Holivuda. Međutim, tada je bila srećno zaljubljena u inženjera Miodraga Đorđe­vića i maštala je o mirnom porodičnom životu, te je nameravala ne samo da odbije svetsku slavu nego da sasvim okrene leđa glumi.

Promenila je veru, uzela ime Tamara Đorđević i nastavila svoj život u Beogradu.

Kako se bližio početak Drugog svetskog rata, tokom snimanja filma "Centrala Rio" na setu ju je stalno pratio gestapovac koji ju je neprestano provocirao.

Nesvesna ko je u pitanju, ona se svađala s njim, u trenutku kada su pripadnici tajne policije nacističke Nemačke hapsili i za mnogo manje, a posebno ga je intrigiralo da li Tamara Đorđević ima jevrejsko poreklo.

 

Tada se glumica obratila ambasadoru Kraljevine Jugoslavije u Berlinu i slavnom piscu Ivu Andriću, koji joj je rekao da se odmah vrati u Jugoslaviju. Tamara je odmah spakovala kofere i otišla u Beograd, gde je nastavila karijeru u manjem obimu.

 

Tokom 1939. godine radila je dobrovoljno i kao bolničarka, a naredne godine dobila je sina. Posle bombardovanja Beograda 1941. godine, s porodicom se preselila u Vrnjačku banju, gde je stanovala njena sestra, takođe udata za Srbina. Tada je lepotom i jedinstvenošću privlačila pažnju varoši, ali se ona rado odricala svega i prodavala svoj skupoceni nakit kako bi prehranila porodicu.

Njen suprug Miodrag završio je u Banjičkom logoru tokom Drugog svetskog rata zbog jedne političke izjave, a pisalo se da mu je supruga pomogla da izađe na slobodu.

Poslednju ulogu zabeležila je u fimu "Rat" Vejka Bulajića, u kom je igrala pored Velimira Bate Živojinovića, Olivere Marković, Antuna Vrdoljaka...

 

Sa suprugom je sagradila kuću u Budvi, gde je provela mnogo vremena brinući o bolesnom suprugu i svojoj bašti.

 

Posle glumačke karijere radila je u administraciji, potom kao savetnica u Avala filmu, a zatim u Lovćen filmu.

Želela je mnogo da ponudi posleratnoj Jugoslaviji, ali joj za to nije davano previše prilika.

U Budvi je i preminula 1979. godine, posle čega je sahranjena na Novom groblju u Beogradu. Kako su pisali mediji, Ita Rina preminula je tokom zemljotresa, kada je doživela astmatični napad, koji ju je na kraju koštao života.