Pevačica Jadranka Stojaković je provela 23 godine u Japanu, a tamo je i saznala da je izgubila stan u ratu, ali i da joj je sestra preminula. Nesreće u njenom životu su se samo nizale, a ona do kraja nije izgubila nadu.
Pevačica Jadranka Stojaković rođena 24. jula 1950. godine u Sarajevu. "Sve smo mogli mi", "Što te nema", "Ima neka tajna veza" su hitovi koji su ostali iza nje, a u kojima se čuja ta seta u glasu koja dira i najtvrđa srca i koji su sasvim sigurno ušli u antologiju jugoslovenske muzike.
Međutim, njen život mnogi opisuju kao jedan od najtragičnijih među poznatim ličnostima na prostorima bivše Jugoslavije.
- Teško detinjstvo
Od početka joj život nije bio lak.
– Život mi je bio težak još od detinjstva. Do pete godine živela sam s majkom, koja se selila iz mesta u mesto, pa sam prešla kod babe, a onda su brigu o meni preuzeli ujak i njegova žena. Međutim, i oni su se selili po celoj Nemačkoj, Norveškoj i Španiji– pričala je Jadranka Svojevremeno za magazin Story.
NE PROPUSTITE
- Zimske olimpijske igre kao prekretnica u njenom životu
Svoju karijeru je započela kasnih 1970-ih godina i godinama je utabala svoj put kao kantautorka i autodka brojnih šansona i šlagera.
Radila je i primenjenu muziku za televiziju, a pozvali su je da napiše i uvodnu temu za 14. Zimske olipijske igre u Sarajevu 1984. godine.
Jedan japanski novinar koji je bio na Olimpijskim igrama je u Tokio odneo Jadrankine ploče i ona je dobila poziv da poziv da gostuje na petodnevnom festivalu koji se održavao povodom Prvog maja.
- 23 godine u Japanu
To je bio početak njene neraskidive veze sa Japanom u kojem je provela 23 godine.
Kako je priznala, jedno vreme joj je bilo dobro u Japanu. Ali kada su počeli ratovi na našim prostorima, počela je psihički da posustaje.
– Samo sam razmišljala ko je od mojih živ, ko mi nije živ... Japan tada još nije priznao Bosnu i Hercegovinu, a meni je istekao pasoš. Naravno, oni su mi obezbedili dokumenta koja su bila potrebna da bih ostala tamo, ali kući nisam mogla. U Sarajevu sam imala rodbinu i tetku koja je umrla od gladi, ali nisam imala kud – prisećala se Jadranka svojevremenom.
Papire je uspela da dobije, ali u ratu je osim članova porodice izgubila i stan.
–Ostala sam bez svog stana u rodnom Sarajevu, u njega je ušao neki čovek koji ga je posle rata, dok sam još bila u Japanu, preprodao.–
- Dve sestre su umrle jedna za drugom
Problem sa stanom je bio samo početak njenih nevolja. Velika tragedija joj se dogodila kada joj je preminula sestra.
Kada je došla u iz Japana kako bi sahranila sestru, na putu ka groblju je poginula njena druga sestra u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila automobilu koji je bio ispred Jadrankinog.
- Zdravstveni problemi
Ubrzo su počeli i problemi sa zdravljem i to baš na koncertu u Japanu.
–Publika me je pozvala na bis, a kako Japanci vole pompezan izlazak na scenu u potpunom mraku, saplela sam se o kabl, pala i teško se ozledila. Nisam ništa slomila, ali povredila sam koleno, a zbog pada pri naglom trzaju glavom nešto se dogodilo s dovodom krvi u mišiće. Noge su mi postepeno otkazivale dok nisam postala potpuno nepokretna.– ispričala je Jadranka.
Ubrzo su joj dijagnostikovali amiotrofičnu lateralnu sklerozu.
Nije popustajala i uprkos bolesti je ostajala pozitivna i stvarala je muziku.
– Interesantno je to kada se u životu čovek zapita šta je to sreća i koliko svesno utičemo na svoje pozitivne misli, na svoja dobra dela. Ako mene danas pitate šta bih želela, to bi se odnosilo na sve. Volela bih da ljudi razmisle o sebi i o svom životu – rekla je ona u jednom od svojih poslednjih intervjua za Dnevni avaz.
Poslednje godine života je provela u Banjaluci gde je preminula 2015. godine
NE PROPUSTITE
