Demoni iz detinjstva mu nisu dali mira, bio je OPSEDNUT SMRĆU: Tragedija jednog od najvećih modnih genija u istoriji

Postigao je mnogo uspeha, ali oni mu nisu doneli ni spokoj ni sreću za kojima je tragao celog života

Aleksander Mekvin danas se smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u istoriji mode. Njegov inovativni um uvek je činio da njegove kolekcije budu korak ispred konkurencije, zahvaljujući čemu je pomerao granice i spajao praktičnost s ekstravagancijom.

Poznato je da je za neke od svojih kreacija koristio ljudsku kosu, da su manekenke na njegovim revijama hodale na platformama visokim 30 centimetara, da je uspevao da osmisli haljine koje nisu izgledale realno i opipljivo – kao da su donete iz bajke.

Li Aleksander Mekvin rođen je 1969. godine u Londonu, kao najmlađe od šestoro dece, u radničkoj porodici Ronalda i Džojs Mekvin. Njegov otac bio je taksista iz Škotske, dok je njegova majka bila nastavnica u školi.

 

Tokom detinjstva je često pokazivao interesovanje za modu i eksperimentisao, pa je pravio haljine za svoje tri starije sestre. Kako je jednom prilikom istakao, seća se da je još sa tri godine na zidu svoje sobe nacrtao haljinu.

Kada je imao svega 16 godina, odustao je od školovanja i zaposlio se u ulici Savil rou, čuvenoj po tome što se u njoj nalaze mnoge ugledne krojačke radnje. Počeo je da radi kao krojač muških odela, da bi potom nastavio karijeru kao dizajner pozorišnih kostima, a upravo je ovaj period bio presudan za njegov dalji rad – uvek se vraćao dramatičnom stilu koji ga je tada inspirisao.
Ubrzo je počeo da napreduje, stiče poznanstva i sa samo 27 godina postao je glavni dizajner modne kuće Givenchy. Modni svet mu se divio i zavideo mu, ali Aleksander nije bio srećan jer ga je čuveni brend sputavao i nije mu dopuštao da eksperimentiše i pomera granice koliko je želeo.

Ipak, sputan ili ne, on je uspeo da tri puta bude nagrađen kao najbolji britanski dizajner i osnovao je sopstveni brend koji je nosio njegovo ime Alexander McQueen, a ubrzo je modna kuća Gucci kupila 51 odsto udela u njegovoj kompaniji. To mu je omogućilo da nastavi s poslom onako kako je on želeo.

 

Ubrzo je otvorio luksuzne radnje u Londonu, Las Vegasu, Los Anđelesu, Njujorku i Milanu i postao jedan od najuspešnijih ljudi u svetu mode. Priređivao je provokativne revije, uvek na granici prihvatljivog, birao je najsmelije kampanje, uvek razmišljao avangardno i teatralno.

Još od rane mladosti Aleksander Mekvin je bio deklarisan kao homoseksualac. Kako je pričao, uvideo je svoju seksualnost kao šestogodišnjak, a svojoj porodici je saopštio ko je kada je imao 18 godina. Nakon trnovitog puta, oni su to na kraju prihvatili.

– Bio sam siguran u sebe i svoju seksualnost i nisam imal šta da krijem. Pravo iz majčine utrobe sam otišao na gej paradu – rekao je kreator jednom prilikom.

Kasnije je ispričao da je kao dete bio seksualno zlostavljan od strane svog zeta, kao i da je vrlo mlad gledao kako zet zlostavlja njegovu sestru. Zato je uvek pazio na slabije i doživljavao odeću kao "sloj zaštite" za žene.

 

– Kad vidite ženi da nosi moju odeću, vidite odreženu čvrstinu koja je čini moćnom. To je za njih vrsta odbrane. Morate da imate mnogo petlje da priđete ženi koja nosi moju odeću – smatrao je.

Kraj 20. i početak 21. veka bili su za Mekvina vrlo srećno razdoblje, a 2000. godine je održao ceremoniju venčanja s partnerom Džordžom Forsitom, režiserom dokumentarnih filmova, na jednoj jahti na Ibici. Njihovo venčanje okupulo je poznate ličnosti, a deveruše su bile Kejt Mos i Anabel Nilson. Ipak, brak nije bio važeći, jer u tom trenutku u Španiji nije bio dopušten istopolni brak.

Međutim, već sledeće godine Forsit i on su se rastali, ali su ostali prijatelji za ceo život.

Poznato je da je Mekvin bio HIV pozitivan, a iako nije mnogo pričao o tome, njegov bratanac Gari Mekvin kaže da ga je to izjedalo iznutra.

– To je uvek bilo u nekom kutku Lijeve svesti – rekao je Gari.

Navodno je on to znao nekoliko godina pre smrti, a prvi put je priznao prijatelju Krisu Birdu na jednoj žurki.

Poslovni uspesi nastavili su da se nižu, ali je Aleksander Mekvin vodio tešku borbu s depresijom i unutrašnjim demonima. Osećao je da ga modna zajednica odbacuje jer nije izgledao kao da je njen deo i više izgledom podsećao na navijača iz Čelsija nego na modnog maga, a iznova se vraćao na svoje traume iz detinjstva. Za to vreme, izjedali su ga strah i neizvesnost zbog činjenice da u sebi nosi smrtonosni virus, gojio se na nervnoj bazi, svakodnevno pričao o zagorbnom životu.

Težak udarac doživeo je 2007. godine, kada je njegova prijateljica i dizajnerka Izabel Blu izvršila samoubistvo.

Posle njene smrti bio je sve povučeniji, depresivniji i opsednut smrću. Potom je 2010. godine umrla i njegova majka, a u danima pre njene smrti priznao je da prolazi kroz težak period i da mu "prijatelji pomažu da se sastavi". Navodno je toliko postao opsednut samoubistvom da je planirao da oduzme sebi život usred jedne od svojih revija.

Njegova majka Džojs preminula je 3. februara 2010. godine, a već 11. februara spremačica koja je došla u njegov dom u Grin stritu pronašla je Aleksandera Mekvina obešenog. Pozvala je hitnu pomoć, ali su lekari mogli samo da konstatuju smrt.

Kako je kasnije utvrđeno, popio je mnogo sedativa i rešio sebi izvrši samoubistvo dan pre sahrane njegove majke.

U njegovu čast su u narednim godinama održane mnoge umetničke izložbe, od kojih je najpoznatija ona u njujorškom Metropolitenu 2015. godine i londonskom Muzeju Viktorije i Alberta, nazvana "Divlja lepota". Na ulazu je stajao natpis "Ja sam romantični šizofrenik", a na izložbi su prikazani ključni komadi iz životnog dela Aleksandera Mekvina, kao i hologram njegove prijateljice i kume Kejt Mos u prirodnoj veličini. Baš onako kako bi želeo.