Glumica Nina Janković je podelila fotografiju na svom instagram profilu sa kolegom Slavkom Štimcem koji je oktobra 2020. napunio 60 godina i iako je ušao u sedmu deceniju, ne planira da stane kada je sedma umetnost u pitanju.
Ova godina je mali jubilej kada je karijera Slavka Štimca u pitanju. Daleke 1971. godine u njegovu učionicu u osnovnoj školi u selu Perušić, došla je filmska ekipa koja je trebalo da snima dečiji film i trebao im je glavni glumac.
Maja Gluščević, supruga reditelja Obrada Gluščevića je pitala učiteljicu ko od dečaka dobro recituje, a ona je odabrala njih nekoliko. Slavko je odrecitovao svoju pesmu i oduševio prisutne. Videli su da imaju glavnog glumca. Film se zvao "Vuk samotnjak".
- Ekipa iz filma je stigla u Liku u moje rodno mesto Perušić. Birali su dečake iz škola i bilo nas je mnogo na audiciji. Reditelj Obrad Gluščević je izabrao baš mene. Nakon toga, uloge su dolazile jedna za drugom. Nisam imao vremena da razmišljam želim li se baviti glumom ili ne, nego sam prihvatao sve izazove i uloge. Danas jedino žalim što sam odrastao pred kamerama - rekao je Štimac.
Prisetio se još detalja iz tog perioda, pogotovo vezanih za školu, a pitali su ga i kakav je đak.
- Odličan, rekao sam. Bio sam bistro, komunikativno i živahno dete. Koji dan kasnije okupili smo se u hotelu Jezero na Plitvicama na audiciji. Tamo sam im pričao viceve i nisam imao tremu. Zbog glume nisam imao vremena da se igram sa decom. Najveće traume imao sam zbog škole, jer sam uvek bio dobar učenik, a kako sam puno snimao, bojao sam se da ću popustiti u školi. Učio sam tokom pauza snimanja, nekad i noću. Na setove mi je dolazio nastavnik koji mi je pomagao da nadoknadim propušteno gradivo pa sam osnovnu školu završio s odličnim uspehom. Samo, nisam posle gimnazije upisao studije glume jer sam već uveliko išao iz filma u film - rekao je on u intervjuu za mesečnik Kinoteka.
Tako je počelo, prvo "Vuk samotnjak", zatim film koji Slavko nikada nije video niti dobio honorar za njega "Ratko i medved", da bi 1973. godine krenulo snimanje serije "Salaš u malom Ritu". Snimljeno je 13 epizoda, koje su počele da se emituju februara 1976. godine. Serija je, iako smeštena u vreme okupacije, imala anti-ratnu poruku jer se glavni junak posle svega proživljenog, vratio igračkama. Slavko je tu glumio sa čuvenim Cicom Perovićem.
- Dečko je neverovatan. Sa decom je veoma teško raditi, to znam iz iskustva, ali sa Slavkom je to prava pesma. On i ne zna da glumi. Pred kamerom je isto toliko prirodan kao i u životu - rekao je Perović za Štimca.
Uloge su se zatim nizale. Svi se sećaju njegovog mladoženje iz "Ko to tamo peva", kao i filma Sjećaš li se Doli Bel. Mnoge replike iz "Varljivog leta '68." se citiraju i dalje što govori u prilog dugovečnosti ovog ostvarenja. Sa Kusturicom je snimio još dva filma - jedan je završio neposredno pre odlaska iz zemlje, a zbog drugog se vratio da snimao sa Kusturicom. Prvi je "Podzemlje", drugi "Život je čudo".
Za vreme provedeno u Njujorku je rekao da nije mogao pobeći iz svoje kože i da je radio u Nacionalnoj biblioteci, u delu za slovenske jezike. Gluma mu tada nije nedostajala.
Slavko Štimac je odrastao na filmu i nije imao klasične faze kroz koje su prolazili njegovi vršnjaci.
- Danas sam srećan zbog toga što sam, kao dete koje je bilo odvojeno od normalnog odrastanja, ipak uspeo da se savladam, da ne trčim za slavom. U tom smislu, glavni oslonac mi je bila porodica. Mnogo sam razmišljao o tome. Svoje roditelje, recimo, nikada nisam video da se svađaju, nikada u kući nisam čuo psovku. I to je, verujem, bio odličan osnov da ostanem emocionalno stabilan. Taj mi je oslonac, siguran sam, i kasnije pomogao da kroz život koračam relativno bistre glave - rekao je.
NE PROPUSTITE
