Izolda Izvickaja je rođena 1932. godine u Rusiji. Njen otac je bio keramičar, a majka je bila na čelu Pionirske palate, u to vreme, to je bilo jedino mesto kulture.
Na snimanju prvog velikog filma "Prva traka", Izolda je počela da se viđa sa Edvardom Bradounom, kamermanom sa seta. Zbog njega je napustila tadašnjeg partnera sa kojim je živela. Nikad se nisu venčali već su živeli u vanbračnoj zajednici. Ova veza je zapravo za nju značila početak njenog sunovrata.
Do početka 60-ih godina njena karijera je napredovala, ali se onda sve okrenulo. Reditelji su je sve ređe zvali, a ona je bila ubeđena da je to zato što nije dovoljno dobra glumica. Suprug nije uspevao da joj pruži osećaj sigurnosti i sve su se više udaljavali. Nije bila zadovoljna ni privatnim, ni poslovnim životom, pa je utehu pronalazila u alkoholu.
Izolda je bila još uvek slavna iako je uloga bilo sve manje, a Edvard je radio prosečan posao i pričalo se da je ljubomoran na uspeh supruge, te da ju je zato uvlačio u svet alkoholizma. On je inspistirao da ona pije na svim zabavama, pa je malo po malo postala pravi zavisnik.
Osim problema sa alkoholizmom, ona se borila i da teškom depresijom uzrokovanu činjenicom da ne može da ima decu.
Godine 1963. dobija ponudu za film čiji reditelj je bio Sergej Kolosov. Ona je ovu ulogu rado prihvatila i u periodu dok se snimao film se gotovo preporodila. Uspela je da se izbori sa depresijom i prestane da pije. Godinu i po dana, koliko je trajalo snimanje, Izolda je bila ona stara.
Međutim, nakon završetka snimanja i premijere filma, vratila se porocima. Polako je počela da tone sve dublje, uprkos želji prijatelja da je trgnu i vrate na pravi put. Pojavila se u filmu "Svake večeri u jedanaest" i to je bila njena poslednja uloga u životu.
Nakon toga, iakao je dobila još nekoliko prilika za glavne uloge, sama ih je odbijala. Njena opsednutost alkoholom je vukla sve dublje i počela je da ostaje bez podrške prijatelja i porodice, a 1971. i suprug je rešio da je napusti.
Govorio je da previše pije i da ne može da podnese takav život. Pokupio je svoje stvari i napustio je, ne ostavljajući joj ni dinar.
Iako je govorio da je ostavlja zbog alkohola, istina je bila drugačija. On se već dugo viđao sa drugom ženom. Ovo je dotuklo Izoldu i ona se našla u potpunom nervnom rastrojstvu.
Vratila se u porodični dom, sve više je pila i nije želela da progovori ni sa kim. U prodavnicu bi odlazila samo po alkohol, a nije jela gotovo ništa. "Za ceo dan bi pojela samo nekoliko krekera" govorili su njeni bližnji.
Život joj je te 1971. godine pružio još jednu priliku. Do nje je stigao scenario za jednu predstavu u njenom rodnom gradu i ona je počela da se sprema za ulogu. Međutim, nikad nije zaigrala. Na zimu 1971. pronađena je mrtva u svojoj kući. U stanu nije bilo ni nameštaja, ni garderobe. Ništa, osim praznih flaša i komada hleba.
O smrti omiljene glumice tog doba izvestile su samo jedne novine. Njena blistava karijera završena je tragično. Imala je samo 38 godina.
NE PROPUSTITE
