Iznenadićete se kad čujete koje sve škole je završila unuka Velimira Živojinovića - Dina. Njeno obrazovanje je na neki način usko povezano sa Batinom najvećom ulogom u životu.
Legenda našeg filma Bata Živojinović (1933–2016) imao je veoma zavidnu karijeru koja je trajala više decenija, ali još duže od toga trajao je njegov brak sa suprugom Lulom Živojinović. Iz njihove ljubavi rodilo se dvoje dece, sin Miljko i ćerka Jelenu, koji su im podarili čak šestoro unuka.
Jugoslovenska kinoteka obeležava 90 godina od rođenja jednog naših najslavnijih glumacam. To će se, između ostalog, obeližiti sa jednom izložbom u Batinu čast.
Pripremi ovog događaja bitno je učestvovala i njegova unuka - Dina Živojinović, koja je uložila meseca rada kako bi sve izgledalo reprezentativno.
Dina Živojinović je tim povodom gostovala na K1 televiziji, gde se podsetila uspomena na svog deku i malo bolje predstavila događaj u Kinoteci. Kako je rekla, njima je od malih nogu Batin posao predstavljen baš tako - samo kao posao.
- Batina gluma nam je predstavljena kao posao. Rekli su mi da je deda glumac i da se pojavljuje na ekranu, ide na snimanja, u pozorište... Isto kao što i moja mama koja je stomatolog ide u ordinaciju. Nije nam to bilo predstavljeno na neki grandiozan način - rekla je Dina na K1.
Od šestoro unučadi, koliko su ih Lula i Bata imali, samo ona se vratila u Beograd da provede poslednje trenutke sa svojim dedom.
- Od nas šestoro unučadi, a svi smo studirali u inostranstvu, ja sam se jedina vratila da budem sa dedom u poslednjim mesecima njegovog života, i uz babu Lulu i medicinsku sestru Lepu, koja nam je postala član porodice. Tada sam počela da ga doživljavam drugačije. Imali smo ozbiljnije razgovore o poslu i životu. Do tada je sve bilo dečja igra - kaže Dina.
Dina je završila studije na Sorboni u Parizu, Kaliforniji i Londonu, a čini se da je na neki način tema njenog master rada usko povezana sa najbitnijom ulogom u životu Bate Živojinovića - Valterom. Valter se borio protiv okupatora i rata, a Dina je masterirala na jednoj bliskoj, ali veoma nečikavnoj temi sa dame.
− Studirala sam književnost na Sorboni, komunikacije u Kaliforniji, master iz antiterorizma završila sam u Engleskoj... U Londonu sam radila godinu, dve. Uhvatila me je nostalgija za Srbijom, imala sam „burnout“, javila se i depresija i shvatila sam da je ono što mi najviše nedostaje porodica. Kada sam došla kod babe i dede, shvatila sam da je i njima porodica najviše nedostajala. Sve se lepo poklopilo i ostala sam ovde - priča Dina,
Kako kaže, uvek je pitaju koja je ona od Batinih unuka, pošto ih mnogo, ali da su sada već svi navikli na nju.
- Kada čuju da sam njegova unuka, prvo me pitaju koja sam, pošto nas je više, ali kako sam ovde već šest godina, navikli su se sa da sam to ja. Onda u šali govorim starijoj sestri da pazi šta radi da ne ispadne da sam ja napravila neku grešku – rekla je Dina.
Neke stvari je nasledila i od svog deke, a kako kaže, lepše joj je ovde nego u inostranstvu.
− Ljudi su mi često govorili da se čude što sam tako normalna, komunikativna, što pričam sa svima... Šta znači normalna? Takav je bio i Bata, i te vrednosti su prenete na nas. Deda je bio narodni čovek. Najlepše mi je kada sam na Kosmaju. Mogu da odem u Pariz kad god hoću, ali nije to to – ispričala je Dina u „Uranku“.