Poznata srpska glumica ponosna je mama devojčice po imenu Luča, a kako ona inače ne priča o svojoj privatnosti, nedavno je iznenadila pomenuvši da je mama postala uprkos predviđanju da u tome neće uspeti
Glumica Hristina Popović (39) poznata je po širokom osmehu i pozitivnoj energiji, koji je prate na svakom koraku, pa i u najtežim izazovima s kojima se suočila: trčanju maratona, osvajanju Severnog pola, usponu na Kilimandžaro i u brojnim drugim avanturama koje su nezamislive prosečnom čoveku.
Jedan od njenih najvećih životnih uspeha je ćerka Luča, koju je dobila s hrvatskim glumcem Bojanom Navojcem (45). Kako je ona nedavno otkrila prilikom gostovanja u podkastu Galeba Nikačevića, rečeno joj je da neće moći da postane majka, a ona je pobedila ovu prognozu.
Ona je istakla da je u životu vodi motivacija i da joj je iskustvo s trudnoćom pomoglo da shvati da ona može baš sve.
— Motivacija je moje najbolje oružje, uvek ih imam nekoliko u džepu, za svaki slučaj, ali kada ih ponestane, obratim se školovanim ljudima za to. Mom samopouzdanju dosta je pomoglo i to što sam počela da lagano ispitujem svoje granice i pobeđujem samu sebe. Naime, tokom letovanja s mamom i tek rođenom ćerkom u Budvi, u našoj kući, negde 2014. godine, počela sam da šetam i shvatila da mi to prija, zatim sam instalirala aplikaciju po kojoj jedan minut trčiš najbolje što umeš, drugi pešačiš. Pomislila sam: "Što neću to moći, evo rodila sam dete, rekli su mi isto da ni to nema šanse da se desi i desila se i predivna je". I tako za dve nedelje boravka na primorju uspela sam da istrčim pet kilometara. Nakon toga dobila sam veliko samopozdanje i zapitala se šta ja to sve mogu. U 33. godini sam promenila život, potpuno sam izbacila psihoaktivne supstance, alkohol na prvom mestu. Nije to išlo uz stil samohrane keve — rekla je glumica kroz osmeh.
Glumica je ispričala da se uvek izdvajala iz mase na neki način i da ne treba upadati u tu zamku da menjamo sebe kako bi nas drugi prihvatili, što se trudi da nauči i svoju ćerku.
— Stalno nas uče da se prilagodimo i ja sam to radila. Recimo, sviđa mi se neki frajer, ali shvatam da ne može da prihvati baš svaki deo mene i onda krećem u amputaciju, dok potpuno ne izgubim sebe. Zašto je toliki problem ako se izdvajaš? Pitam jer imam dete i često čujem kako joj kroz osmeh kažu da je drugačija i nastojim da ne upadne u zamku i ceo svoj život se trudi da se prilagodi kao što sam ja to činila — rekla je Hristina.
— Niko me nikada nije prihvatio onako kako je meni bilo potrebno, tako da imam dovoljno ranjivosti da se ogolim i priznam ko sam, već se dajem na komade i onoliko koliko neko može da me svari — objasnila je ona.
NE PROPUSTITE
