Zdravko Čolić ima nebrojeno mnogo hitova, ali jedan od njih je poseban po priči koja se krije u pozadini.
Regionalna zvezda Zdravko Čolić šta god da otpeva, postane hit, za njega su mnogi pisali pesme, a čini se da njegova publika raste iz dana u dan.
Slavni pevač je otpevao mnogo pesama, a među njima ima i onih koje kriju tužnu ljubavnu priču, kao što je slučaj sa velikim hitom Pjevam danju, pjevam noću iz 1977. godine.
Tu pesmu je napisao čuveni Branko Radičević, a inspirisala ga je njegova tajna ljubav, Mina Karadžić, ćerka Vuka Karadžića. Simpatije koje je gajio prema njoj čuvao je u tajnosti jer je bio veliki prijatelj njenog oca, a mnogi istoričari su mišljenja i da ju je poštedeo patnje jer je bio bolestan, pa je tako mlad i preminuo od tuberkoloze, tačnije u 29. godini.
Ova pesma je čak pronađena i u Mininom dnevniku, kao njegova posveta, a Mina je u svojim sećanjima otkrila kako je pesma nastala na Badnji dan 1849. i čekala više od sto godina da je neko otpeva.
- Na taj dan, Vuk je gostio svoje zvanice, a i prijatelje, a jedan od tijeh donio je meni na dar knjižicu – spomenicu. Ja zaredih da mi svaki od gostiju što u nju upiše, pa dođoh i na Branka. Dok se okrenuh, već je napisao: “Pevam danju, pevam noću / pevam sele što god ‘oću / a i što ‘oću to i mogu, samo jedno još ne mogu / da zapevam glasovito, glasovito, silovito / da te dignem sa zemljice, da te metnem međ’ zvezdice...”
Brankovu pesmu Mina je oduševljeno i nežno prokomentarisala rečima da su ti stihovi "mirisav jutarnji cvijetak", a na drugom mestu za pesnika kaže da je “đenije”.
Branko i Mina nikada nisu bili zajedno, a pretpostavljalo se da su oboje osećali iste emocije.