Poznati muzičar exluzivno za Glossy otkriva kako se inficirao ljubavlju prema ritmu, zašto je odbio ponudu da svira u Engleskoj, kako je u Kobilji Do dovukao 10.000 ljudi i zbog čega su muškarci bolji bubnjari
Bubnjar čiji je ritam pratio mnoge slavne muzičare sa ovih prostora, ali i protestne kolone devedesetih, u ekskluzivnom intervjuu za Glossy.rs govori o svom detinjstvu u zabačenom crnogorskom selu, ljubavi prema muzici i prvim koracima u karijeri i otkriva svoje do sada nepoznate talente.
Rođeni ste u Kobiljem Dolu, u mestu Cuce, u Crnoj Gori. Kako je izgledalo vaše detinjstvo?
- Rođen sam na Cetinju, moja majka je radila nekoliko godina u Cucama, pa sam posle rođenja bio tamo, vrlo se malo toga sećam. To su neka sasvim druga vremene, tada se u teškim uslovima stvarala zemlja zvana Jugoslavija. Sećam se da mi je majka kao poslasticu kupovala karamele na komad i to jednu za 7 dana, a nekada i za mesec.
U tom selu napravili ste prestižnu letnju muzičku manifestaciju Cucka jeka, koju je pretprošlog leta pratilo više 10.000 posetilaca. Koji su bili vaši motivi za to?
- Svako ima svoje selo, svoj Kobilji Do, nismo mi svi poreklom iz Njujorka, koji je takođe nekada bio selo. Jednostavno, želeo sam da u čast očevog rođendana napravim koncert u njegovom selu i eto...
Dragoljub Đuričić: Ništa mi nije važnije od date reči
Od malih nogu opredelili ste se za palice i bubnjeve. Na koji način ste izabrali ovaj instrument? Šta vas je podstaklo na to?
- Kao dete sam bio okrenut sportu, to su vremena kada je retko ko imao radio, a kamoli... Počeo sam da se interesujem za muziku tek sa 15 godina, što je za današnje vreme već prekasno.
Niste primljeni u muzičku školu u Dubrovniku jer su smatrali da ste antitalenat, a dokazali ste suprotno. Kako danas gledate na to?
- Ko zna, možda su oni bili u pravu, možda i jesam antitalenat. (Smeh). Ali, moja ljubav prema muzici radila za mene i zato sam danas to što jesam. Nisam ni sanjao da će se dogoditi bilo šta, ali nisam odustajao.
Kada ste svirali prvi put na pravom instrumentu?
- Sada ne znam da li sam tada smirivao sopstvenu postpubertetsku nervozu, ali sam uvek bio prvi u svemu, pa sam tako za ručkom uvek prvi pojeo supu i kašikom udarao po stolu, tanjiru, sve dok ne dođe glavno jelo...
Koliko godina ste imali kad ste dobili prve bubnjeve?
- Prve bubnjeve sam video sa 16 godina, a sa 17 sam ih sam kupio. Sećam se da sam radio razne poslove, štedeo i na kraju kupio polovne Hollywood bubnjeve.
Koliko ste vremena vežbali na početku?
- Nikada nisam puno vežbao, što se i danas dobro vidi, ali sam živeo sa bubnjem ceo život.
