Oduvek je bila prepoznatljiva po neverovatno energičnim nastupima i sjajnoj sposobnosti da publiku oduševi na jedinstven način, kako to nijednoj ženi s muzičke scene do tada nije uspelo.
Osamdeset joj je godina, a još je uvek najdinamičnija soul i rok pevačica u istoriji muzike. Definicija može izgledati preterana, ali duga Tinina karijera puna fantastičnih uspeha dovoljno govori.
Iako ne više mlada, ova umetnica i dalje poseduje neverovatan seksepil, kao i na samom početku, kada je krajem 50-ih pjevala u grupi Ike & Tina Turner Revue. Oduvek je bila prepoznatljiva po neverovatno energičnim nastupima i sjajnoj sposobnosti da publiku oduševi na jedinstven način, kako to nijednoj ženi s muzičke scene do tada nije uspelo.
Prodala je 200 miliona nosača zvuka, nagrađena s osam Gremija, časopis Roling Stoun stavio ju je na listu Besmrtnika – najvećih izvođača svih vremena, dobila je svoje mesto u muzeju Rock and Roll Hall of Fame i dobitnica je Grammy Hall of Fame Award nagrade.
Neukrotiva frizura, hrapav i seksi glas, najbolje noge u svetu šoubiznisa, tako publika vidi Tinu Tarner, a ona kaže: “Ljudi misle kako se ja ponašam seksi. Pitajte ljude iz moje ekipe, moje muzičare ili prateće vokale, svi će vam reći da sam stidljiva. Nikada sebi ne bih dozvolila preterano afektiranje ili određene pokrete, prilično sam staromodna. Nikada nisam pila, nisam se drogirala, celog života samo radim, naporno radim.”
Tina Tarner je rođena kao Ana Me Bulok 26. novembra 1939. godine u mestu Natbuš, država Tenesi. Majka Zelma bila je radnica u fabrici, a otac, Flojd Ričard, baptistički sveštenik. Kada je imala deset godina, nju i sestru Alenu napustila je majka, a tri godine kasnije isto je učinio i otac. O sestrama je brinula baka, nakon čije smrti odlaze kod majke u Sent Luis. Tamo je Ana pohađala Sumner High School, a naveče sa sestrom često odlazila u noćne klubove.
U klubu Imperial je, kao 17-godišnjakinja, upoznala bluz gitaristu Ajka Tarnera, koji je tamo nastupao sa svojom grupom Kings of Rhythm. Ana je jednako bila oduševljena Ajkom i njegovom muzikom, a kada je on čuo kako peva, pozvao ju je u grupu i ubrzo je postala stalni prateći vokal.
Nastavak na sledećoj strani!
Imala je 18 godina kada je počela da peva s Ajkom i bila poznata kao Little Ann, te zaboravila nekadašnju želju da postane medicinska sestra. Godine 1960. nije se pojavio pevač koji je s Ajkom trebao da snimi pjesmu A Fool in Love i Ana je to učinila umesto njega, mada Ajk nije imao nameru da je zadrži u grupi. Kada je čuo njenu besprekornu interpretaciju, promenio je mišljenje i planove. Pesma je postala veliki hit i zauzela drugo mesto na američkoj top-listi, Ana je promenila ime u Tina i postala prepoznatljivi simbol Ajkovog benda.
Uskoro su Ajk i Tina punili male i velike noćne klubove, gde publika nije toliko dolazila zbog pesama koliko zbog neverovatno spektakularnih nastupa energične Tine. Svetsku slavu je stekla izuzetno zapaženim nastupom na koncertu Roling Stonsa 1969, gde su Ajk i Tina svirali kao predgrupa, a Mik Džeger, tvrde mnogi, od tada imitira neke od Tininih pokreta na sceni.
“Tina je jednostavno fantazija svakog muškarca, ona je božanstvena, luda, šik. S Tinom se čovek oseća kao da je u stanju savladati najsnažniju oluju”, izjavio je legendarni pevač Roling Stonsa.
Ajk Tarner je bio izuzetan muzičar i mozak cele ekipe, ali i zavisnik od alkohola i droge, posesivan i veoma sklon nasilju. Često je tukao Tinu, terao je da nastupa bolesna, varao na svakom koraku, zbog čega je par neretko bio na meti medija. Konstantno maltretiranje, boravci u bolnici, operacija nosa nakon pretrpljenih batina i pokušaj samoubistva konačno su naterali Tinu da ga 1976. godine napusti.
Nakon još jedne svađe, pobegla je puna modrica iz hotelske sobe. U džepu je imala samo 36 centi i karticu za gorivo te se sledećih nekoliko meseci krila kod prijatelja. Brak je zvanično okončan 1978, a Tina nije tražila ništa, ni novac ni nekretnine, želela je samo da zadrži scensko ime koje joj je Ajk dao, jer ga je činilo i njegovo prezime.
Bližila se četrdesetoj, iza sebe imala nesređen život pun teških i ponižavajućih trenutaka, ali ništa nije moglo da je pokoleba da počne ispočetka. U autobiografiji Ja, Tina direktno je optužila Ajka za neprestano zlostavljanje, bolesnu posesivnost i uzimanje droge. Prema toj biografiji snimljen je film What’s Love Got to Do with It?:
“Kada sam ga pogledala bila sam zaista ljuta jer je mnogo toga pogrešno prikazano. Ali, onda su počele da mi prilaze žene koje su gledale film i da mi govore kako su posle njega smogle hrabrosti da prekinu svoje nasilne brakove ili da im je film pomogao da se bolje osećaju. Time se veoma ponosim.”
Godine 1978.Tina Tarner izdala je samostalni album Rough, koji nije postigao veći uspeh, kao ni Love Explosion naredne godine. Razočarana, skoro se sasvim povukla s muzičke scene i uglavnom nastupala po noćnim klubovima. Mudar poslovni potez bilo je pojavljivanje u emisiji Hollywood Nights kod Olivije Njutn-Džon: uz pomoć australijskog menadžera Rodžera Dejvisa, Tinin nastupi su se znatno poboljšali, podsećajući na tada sjajne nastupe Roda Stjuarta.
Još jedan preokret u karijeri desio se 1983. godine, pojavom albuma Let’s Stay Together, koji je postigao veliki uspeh u Evropi i našao se na šestom mestu britanske top-liste. Izdavačka kuća Capitol Records tražila je snimanje novog albuma, te je Private Dancer snimljen za rekordnih 14 dana. Posle te, 1984. godine, Tinu Tarner sve do danas ništa nije moglo zaustaviti, nizale su se nagrade, uspesi, koncerti, saradnje s Dejvidom Bouvijem, Brajanom Adamsom, Mikom Džegerom, Erikom Kleptonom, Erosom Ramacotijem, uloga u filmu Pobesneli Maks 3.
Tina je majka dva sina – Krejga (rođen 1958), iz veze sa Rejmondom Hilom, saksofonistom iz Ajkovog benda, i Ronalda (rođen 1964), iz veze s Ajkom, a tu su i Ajk Mlađi i Majkl, iz Ajkovog braka sa Lorejn Tejlor, koje je praktično sama odgajala. Prvi sin je rođen pre braka s Ajkom, s kojim se tajno venčala u Meksiku 1962. godine, mada ni taj jedini Tinin brak nije bio legalan, jer se Ajk nikada nije zakonski rastao od prve supruge. Nakon traumatičnog bračnog iskustva nije imala ozbiljnih veza, sve dok 1985. na londonskom aerodromu nije upoznala Ervina Baha, najpoznatijeg nemačkog producenta i direktora muzičke kuće EMI. Od 1986. žive zajedno, prvo u Kelnu, a zatim 1994. sele u Švajcarsku, na obalu Ciriškog jezera. Par živi povučenim životom, daleko od medija, uglavnom na relaciji Švajcarska – Francuska (u vili nadomak Nice) – Engleska.