Jedan od najvećih svetskih zavodnika kojem su se obožavateljke bacale u zagrljaj, kraj života dočekao je tako što su ga, zbog bolesti, izbacili iz aviona na liniji ka Parizu.
Kruna svega bio je "Div" Džordža Stivensa, koji mu 1957. donosi nominaciju za Oskara. Baš kod ovog filma barci sjajnog filmskog trojca Hadson, Elizabet Tejlor, Džejms Din otvara se pitanje "tela zvezde" koje je čak bilo tema eseja izlaganog na konferenciji Centra za gej i lezbijske studije na Jejlu 1989.
S visinom od 193 santimetra i težinom od 91 kg, Hadson je bio fizički nesumnjivo najkrupnija muška zvezda svoga vremena, a njegovi filmovi i fotografije obilato su naglašavali, pa i preuveličavali njegovu prirodno mišićavu građu. Prema članku časopisa "Makals", naslovljenom "Zašto žene vole Roka Hadsona?", rukovodioci Univerzal studija doneli su odluku da u svim Hadsonovim filmovima "bude barem jedna scena u kojoj Rok preplavljuje dovratak normalne veličine", čime treba da pokaže da je obim svakodnevice odveć sićušan spram njegovog tela.
Međutim, krupnoća na kojoj se insistiralo nije donela mačizam Marlona Branda ili Roberta Steka. Hadsonovoj ublaženoj muškosti ulazi se u trag preko uloga u tzv. filmovima za žene, pre svega melodramama Daglasa Sirka. Latentna nespretnost, spore kretnje i česta zbunjenost čine ga potpuno različitim od ostalih američkih glumaca i nepodesnim za uloge negativaca, a poželjnim romantikom. To su i pokazale uloge koje su ga dovele do vrhunca popularnosti, i to uz partnerku Doris Dej.
Do 1984. snimio je više od 70 filmova i opšti je utisak da je Rok Hadson uvek nudio manje preteći, manje seksualan model muškosti. Činjenica da njegovo stameno muško telo u sebi mora imati tu vrstu deseksualizovane sigurnosti promovisana je kao temeljni razlog "Zašto žene vole Roka Hadsona". U vreme kada se pojavio publika je bila sita buntovnika i opijenih neotesanaca. Delovao je zdravo, negovano i čisto. Interesantna su zapažanja da je Hadsonovu higijenu, brižljivo negovanu filmskom fotografijom, krasilo besprekorno zdravlje karaktera koje je glumio, naročito pedesetih godina.
Kada su deljene uloge za "Zapisano u vetru", Hadson je na sve načine probao da dođe do uloge razdražljivog, nasilnog alkoholičara Kajla. Uloga, a na kraju i nominacija za nagradu, otišla je Robertu Steku, dok je Hadson morao da se zadovolji ulogom geologa Miča. Jedva prikrivajući ozlojeđenost, Hadson će o svom izvođenju u filmu ispravno zapaziti: "Kao i obično, toliko sam neokaljan, da sam nemoguć". U odbranu odluke o preraspodeli uloga, jedan Dejv Lipton, tada glava Univerzala, javno je izjavio da Rokovi fanovi neće prihvatiti da on učini išta što bi ga dovelo na rđav glas... "On im se sviđa zato što bi volele da takav bude njihov otac, muškarac za koga će se udati njihove kćeri, ili ljubav iz detinjstva!"
Dakle, kada je, kao u ovom slučaju, Hadson pokušao da prekorači granicu sopstvene muškosti, holivudska retorika o tome "šta žene žele" iznova ju je upisala u njega. I zauvek izgleda upisivala kao smetnju ili mistifikaciju. Ona nije bila nagrada za divan trud mladića koji je tridesetak puta na početku karijere izgovarao jednu filmsku rečenicu, već identitetski balast koji stavljanje potpisa na saradnju sa Holivudom jednači sa prodajom duše đavolu.
"Empajer" magazin ga je 1995. svrstao u 100 najseksepilnijih zvezda istorije filma. Zar ne bi sa istom onom čistotom igrao i u filmu posvećenom sebi. Sigurno bi!
02. oktobra 1985. godine američki filmski glumac Rok Hadson (Rock Hudson), umro je od side u 60. godini.
Liroj Harold, poznatiji kao Rok Hadson, bio je u svoje vreme najveća filmska i televizijska zvezda. Glumio je u mnogim poznatim filmovima i serijama kao što su "Okuka na reci", "Zbogom oružju", "Osinje gnezdo" i "Dinastija".
Nekoliko puta je dobijao nagrade za najveću zvezdu godine. Bio je prva holivudska zvezda koja je umrla od side. Hadson je 1984. godine na HIV testiranju imao pozitivan rezultat, iako su doktori i njegovi menadžeri govorili da ima rak jetre. Što ne iznenađuje, jer je AIDS u to vreme sa sobom nosio mnogo stigme i ljudi sa ovom bolešću bili su izloženi društvenom odbijanju i neprihvatanju, što se nažalost, nije mnogo promenilo ni do današljeg dana, osim deklarativno.
Godinu dana kasnije, Rok Hadson je saopštio javnosti da umire od side i da sumnja da se zarazio putem transfuzije krvi od zaraženog donatora, jer se krv tada nije testirala. Proveo je dug period u bolnici, ali kada je izgubljena poslednja nada, pušten je kući gde je ubrzo umro.
Njegov partner Mark Kristian je preko suda dobio odštetu na osnovu „emocionalnog bola zbog namernog zaražavanja“. Kristian je je testiran negativno na HIV, ali je tvrdio da je Hadson imao seksualne odnose sa njim sve do februara 1985. godine, iako je znao da je HIV pozitivan.
Žene širom sveta su bile razočarane saznanjem da je jedan od najvećih filmskih zavodnika bio homoseksualac, ali to tada više nije bilo važno – nežni div i večiti filmski zavodnik, preselio se "na neko bolje mesto", među zvezde...
