Iskušenju u koje upadaju mnogi roditelji je vrlo važno odoleti, napominje psihoterapeutkinja Ejmi Morin, jer će im to pomoći da nauče da se nose s teškim situacijama u životu.
Kad dete dođe kući uplakano jer drugar nije hteo da se igra s njim na velikom odmoru ili se naljuti zato što je brat dobio veće parče torte, prva reakcija roditelja često je želja da odmah interveniše.
Prirodno je da želimo da zaštitimo dete od tuge, razočaranja i frustracije, ali upravo takve situacije mogu da budu važne lekcije za njegov emocionalni razvoj.
Kako objašnjava psihoterapeutkinja Ejmi Morin, roditelji koji žele da odgaje mentalno snažno dete ne treba da pokušavaju da uklone svaku neprijatnu emociju. Mnogo je, ističe, korisnije da pomognu detetu da nauči kako da se s njom izbori.
Psihoterapeutkinja i autorka knjige "13 Stvari koje mentalno snažni roditelji ne rade" objašnjava da je sasvim normalno imati potrebu da dete zaštitimo od neprijatnosti. Problem nastaje kad roditelj počne da preuzima odgovornost za njegove emocije i pokušava da ih reguliše umesto njega. Dete, naime, tako propušta priliku da samo nauči kako da se izbori sa razočaranjem, ljutnjom ilo tugom, pa počne da očekuje da će neko drugi učiniti da neprijatna osećanja nestanu.
Zato je, naglašava u tekstu za CNBS Ejmi Morin, važno pružiti mališanima podršku i smernice, ali detetu ostaviti prostor da samo prođe kroz ono što oseća.
Ne budite detetov "emocionalni menadžer"
Prema njenim rečima, preuzimanje kontrole nad detetovim emocijama najčešće počinje iz najbolje namere. Roditelj želi da ga što pre oraspoloži, smiri ili mu reši problem, a ako to postane uobičajen obrazac, dete ima manje prilika da razvije sposobnost samoregulacije.
Istraživanja ukazuju da deca koja teže regulišu sopstvene emocije mogu da budu sklonija anksioznosti, impulsivnosti i problemima u društvenim odnosima.
Dete mnogo dobija kad nauči da upravlja svojim emocijama
Negativne emocije su, podsećaju stručnjaci, normalan deo života, zbog čega je važno da dete postepeno nauči da ih prepozna, prihvati i pronađe način da se s njima izbori.
Kako navodi Ejmi Morin, deca koja razviju dobre veštine emocionalne regulacije imaju nekoliko važnih prednosti. Oni:
- lakše rešavaju probleme,
- grade kvalitetnije odnose,
- bolje funkcionišu u školi i
- imaju niži rizik od anksioznosti i depresije.
Kako da dete nauči da reguliše emocije?
Kako podseća ova psihoterapeutkinja, podučavanje deteta emocionalnoj samostalnosti ne znači da roditelj treba da se povuče i prepusti ga samom sebi. Naprotiv, potrebno je da mama i tata budu prisutni, da pruže podršku i pomognu detetu da pronađe sopstvene načine za suočavanje sa onim što oseća.
1. Pokažite svojim primerom kako se nosite s emocijama.
Deca mnogo uče posmatrajući odrasle. Ako ste iznervirani ili preopterećeni, možete naglas pokazati kako pokušavate da se smirite, na primer, rečima "Osećam se pomalo frustrirano, pa ću duboko udahnuti da se smirim".
Na taj način dete vidi da neprijatna emocija ne mora automatski da dovede do burne reakcije i da postoje načini da se njome upravlja.
2. Objasnite im da su i neprijatna osećanja normalna.
Tuga, strah i ljutnja nisu "loše" emocije koje treba odmah ukloniti, pa je neophodno pomoći detetu da razume da nam one nešto govore.
Možete mu reći: "Normalno je da smo tužni kad nešto ne ispadne onako kako smo želeli. To je način na koji nam naš mozak govori da nam je bilo važno".
3. Ponudite pomoć da pronađu rešenje umesto da sve rešavate sami.
Kad dete naiđe na emocionalni problem, nemojte odmah nuditi gotov odgovor, već ga prvo pitajte šta ono misli da bi moglo da pomogne.
Možda u početku neće znati šta da odgovori, ali kroz razgovor i ponavljanje vremenom može da nauči da samo razmišlja o mogućim rešenjima.
4. Napravite "kutiju s alatom" za emocije
Dete može da ima nekoliko tehnika koje mu pomažu kada ga preplave osećanja, objašnjava Ejmi Morin. U zavisnosti od uzrasta i onoga što mu prija, to mogu da budu duboko disanje, crtanje, pisanje dnevnika ili kratka šetnja.
Najbolje je da ih zajedno vežbate kad je dete mirno, kako bi mu te "tehnike" kasnije bile poznate i lakše dostupne u stresnom trenutku.
5. Prihvatite osećanje, ali postavite granicu.
Detetu treba pokazati da ima pravo da bude ljuto, tužno ili frustrirano, ali to ne znači da sme da povređuje druge ili da se ponaša neprihvatljivo.
U takvoj situaciji možete reći: "U redu je da si uznemiren, ali nije u redu da se tako ponašaš", a potom ga možete usmeriti ka nekoj od tehnika za samoregulaciju koje je ranije naučilo.
Tako dete dobija potvrdu da su njegova osećanja prihvatljiva, ali uči i da je odgovorno za način na koji će ih pokazati.
6. Primetite kada uspe samo da se izbori sa emocijama.
Kad dete samostalno uradi nešto što mu pomaže da se smiri, važno je da to primetite i pohvalite. Možete reći: "Sviđa mi se što si napravio pauzu kada si se naljutio" ili "Drago mi je što si mi rekao da si nervozan zbog tog testa. Bravo".
Takav vid ohrabrivanja pokazuje detetu da primećujete njegov trud i podstiče ga da nastavi da koristi zdrave načine da se suoči sa emocijama.
BONUS VIDEO
Gde je granica između treninga i vaspitanja?
NE PROPUSTITE
