Tokom školskog raspusta se mnogi zaposleni roditelji okreću "baka-deka servisu", a dok ponekad umemo da se žalimo na svoje roditelje što našim mališanima dozvoljavaju nešto više slatkiša i igrica nego što bismo želeli, evo šta o njihovom nezaboravnom druženju misle stručnjaci.
Mnogima od nas su neke od najlepših uspomena iz detinjstva trenuci koje smo proveli s bakama i dekama, a to nije slučajno. Oni imaju ogroman uticaj na naše odrastanje i kasniji život, kako se pokazalo, možda i veći nego što smo slutili.
Naime, u današnje vreme, kad sve više dece i tinejdžera ima problem s anksioznošću, tugom i osećajem usamljenosti, stručnjaci ističu da važnu ulogu u njihovom emocionalnom razvoju mogu da imaju upravo bake i deke.
Dečji psiholog dr Kenet Bariš, klinički profesor psihologije na Medicinskom fakultetu "Vejl Kornel" u Njujorku, smatra da su deci danas potrebni bliski odnosi i podrška šire porodice više nego ikada.
– Nismo evoluirali tako da decu odgajamo s ovako malo podrške šire porodice i zajednice. Deci su potrebni bake i deke – oduvek su im bili potrebni – kaže dr Bariš.
Bake i deke su vrlo, vrlo važne
Prema njegovim rečima, bake i deke nisu tu samo da povremeno pričuvaju unuke. Oni mogu da pruže ono što naziva "malim dozama emocionalnog zdravlja", odnosno pažnju, razumevanje, ohrabrenje i osećaj sigurnosti.
– Kad dete zna da postoji neko ko će ga saslušati i razumeti, to je jedna od najboljih zaštita od emocionalnih teškoća s kojima će se tokom odrastanja susretati – objašnjava ovaj psiholog.
Takvi razgovori pomažu deci da razviju samopouzdanje, lakše se nose s problemima i shvate da nijedna teška emocija ne traje zauvek, prenosi Science Daily.
Deci je potreban osećaj svrhe, a ne samo pritisak da budu najbolji
Dr Bariš upozorava da današnje društvo često stavlja preveliki naglasak na uspeh, ocene i druga dostignuća, dok se vrednosti poput empatije, dobrote i zajedništva sve više potiskuju.
– Uspeh sam po sebi nije dovoljno snažan izvor motivacije i često sa sobom nosi mnogo stresa i anksioznosti – ističe on.
Zbog toga on preporučuje da porodice razgovaraju s decom o tome zašto je važno pomagati drugima, kao i da zajedno učestvuju u humanitarnim i volonterskim aktivnostima. Takva iskustva mogu da doprinesu većem osećaju smisla, jačem samopouzdanju i boljem emocionalnom zdravlju.
Kritika često ostavlja više posledica nego što mislimo
Jedna od najčešćih grešaka koju psiholog primećuje u radu sa porodicama jeste preterano kritikovanje dece.
– Najveći problem koji viđam nije preterivanje s hvaljenjem, već previše kritike. Kritika ne podstiče decu da se više trude, već često izaziva otpor i narušava im samopouzdanje – kaže dr Bariš.
Ovaj psiholog savetuje da odrasli hvale trud, upornost i želju njihovih mališana za učenjem, a ne samo rezultate ili urođeni talenat.
Razgovor i zajedničko vreme vredniji su od saveta
Prema mišljenju dr Bariša, deci nije najpotrebnije da im odrasli stalno rešavaju probleme ili ih štite od svakog neuspeha. Mnogo je, ističe on, važnije da imaju nekoga ko će ih saslušati, provoditi vreme s njima i pokazati iskreno interesovanje za njihove misli, hobije i osećanja.
– Da bismo pomogli deci i unucima da uspeju u životu, važnije je da razgovaramo sa njima nego da ih neprestano učimo novim veštinama. Potrebno im je unutrašnje samopouzdanje, osećaj sigurnosti i ljudi koji veruju u njih – zaključuje psiholog.
BONUS VIDEO
Da li je detetu bolje sa vršnjacima u vrtiću ili na čuvanju kod bake i deke?
NE PROPUSTITE
