Istraživanje je pokazalo da formalni programi protiv nasilja ne deluju isto kod dece različitog uzrasta, a čitavo okruženje deteta može da pomogne da se on izbori s nasilnikom.
Početak školske godine za neku decu znači i povratak u vrlo neprijatnu svakodnevicu, odnosno suočavanje s vršnjacima koji ih zadirkuju, ponižavaju, prete im ili ih namerno izoluju. Roditelji neretko ne znaju šta je najbolji odgovor na ovakvo ponašanje. Treba li dete da ignoriše nasilnika, da se suprotstavi ili da se odmah uključe odrasli?
Psiholog dr Majkl Ungar je o tome pisao za Psychology Today, a u tekstu se poziva na istraživanja o vršnjačkom nasilju koja pokazuju da pomoć ne mora uvek da bude u formalnim programima protiv nasilja. Kako ističe, veliku ulogu mogu da imaju roditeljska podrška, prijateljstva i osećaj da dete nije samo.
Najvažnije je da dete ima saveznike
Prema istraživanjima finskih naučnika s Univerziteta u Turkuu koje Ungar navodi, mlađa deca mogu pozitivno da reguju na programe koji menjaju atmosferu u školi i jasno osuđuju nasilje. Kod starijih, međutim, posebno između 13. i 15. godine, takvi programi često imaju slabiji efekat.
Zato je važno napraviti mrežu podrške oko deteta, odnosno da ono ima i prijatelje i odrasle kojima može da se obrati.
– Malo podrške od više različitih ljudi može mnogo da doprinese vraćanju samopoštovanja deci koja trpe nasilje – ističe on.
Kada vršnjaci jasno pokažu da nasilje nije prihvatljivo, nasilnik gubi deo društvene moći koju pokušava da stekne ponižavanjem drugih.
Ne treba stalno popuštati nasilniku
Davanje novca, užine ili stvari samo da bi nasilnik prestao da maltretira dete nije dobro dugoročno rešenje. Isto važi i za pokušaj da se s njim stalno pregovara pošto njegov cilj uglavnom nije dogovor, već nadmoć.
Mnogo je korisnije da dete ima svoje "saveznike", tj. prijatelje koji će biti uz njega i pomoći mu da se ne oseća izolovano.
– Život u zajednici ljudi koji saosećaju s onim što dete koje trpi nasilje doživljava popravlja njegov društveni status. To je zaštita od osećaja samoprezira – napominje dr Ungar.
Drugim rečima, dete treba da zna da njegovu vrednost ne određuje osoba koja ga maltretira.
Šta roditelj može konkretno da uradi?
- Saslušajte dete i nemojte umanjivati ono što mu se događa.
- Pomozite mu da pronađe saveznike među vršnjacima i odraslima kojima veruje.
- Ne učite ga da stalno popušta nasilniku kako bi izbeglo problem.
- Uključite školu ako se nasilje ponavlja, postaje ozbiljnije ili dete počinje da se plaši odlaska na nastavu.
A kada je moguće i bezbedno, korisno je nasilniku uskratiti reakciju koju pokušava da izazove. Ipak, dete nikada ne treba podsticati da provocira nasilnika ili da se samo suočava s fizičkom pretnjom, jer to može da dovede samo do većih problema.
BONUS VIDEO
Psiholog Ivanović o uzrocima povećanog vršnjačkog nasilja
NE PROPUSTITE
