Osim toga što se koristi u drvnoj industriji, drvo hrasta sadrži bogate materije koje su, pored ostalog, vredne kao vrlo značajan medikament u narodnoj medicini
U narodnoj medicini dve podvrste hrasta koriste se u terapijama raznih bolesti - hrast lužnjak i hrast kitnjak. Lekovitim materijama najbogatija je hrastova kora, ali koriste se i hrastovo lišće i žirovi. Sakupljanje njegovih grančica obavlja se od maja do juna, dok se plodovi ubiru u jesen. Miris kore je karakteristično opor, a ukus stežući i gorak. Kora hrasta se oguli i suši u hladu, a bogata je taninom i taninskom kiselinom, a sadrži između ostalog šećer, pektin i skrob. Tanin i kiseline koje sadrže čine hrast lekovitom biljkom.
HRAST U KOZMETICI
Kupke ili hrastove obloge koriste se kod: rana, gnojenja i čireva, kod ozeblina, kod bolova - koje ublažavaju. Za lečenje ekcema i ostalih kožnih nečistoća preporučuju se taninske hrastove kupke, za lečenje gušavosti (obloge se stavljaju oko vrata) te kod ljuskavih kožnih osipa.
ČAJ OD HRASTA
Preporučuje se kod akutnih upala želuca i creva, hroničnih upalnih pojava bubrega, kod žutice i oštećene jetre, kod šećerne bolesti, upale želuca i creva koja se nakon popuštanja ponovo pojavljuje, kod krvavog povraćanja i unutrašnjih krvarenja te kod ljuskavih osipa na koži. Ovaj čaj pomaže kod trovanja pečurkama i kod trovanja nikotinom.
KAFA OD HRASTA
U jesen, kad žir sazri i kad sam otpadne sa stabla, sabere se, oljušti i izreže na komadiće veličine kafenog zrna te se prži na laganoj vatri. Čuvanje prženog žira najbolje je u tamnim i dobro zatvorenim staklenim posudama. Žir se ne melje. Ovako pripremljen stavi se u vruću vodu, kuva se oko 10 minuta, procedi i pomeša sa šećerom, a tek na kraju s mlekom. Kafa od žira se preporučuje naročito kod rahitisa, skrofuloze, griže i bolesti mokraćnog kanala. Sve osobe koje naginju prekomernoj mršavosti, oticanju žlezda, ekcemima i očnoj katarakti, trebalo bi najmanje jednom do dva puta nedeljno da redovno piju kafu od žira, pa će brzo doći do poboljšanja.
ČUDESNA MOĆ BOJA
Hladno vreme nepovoljno utiče na raspoloženje i opšte fizičko stanje čoveka. Nedostatak dnevne svetlosti pojačava proizvodnju melatonina, poznatog kao hormon sna. To je razlog što smo pospani, umorni, loše raspoloženi i depresivni. Terapija svetlom dobija sve važnije mesto u lečenju depresije. Svakodnevnim izlaganjem jarkom sunčevom svetlu postiže se isti napredak kao i u terapiji lekovima. I boje pozitivno utiču na telo, dušu i osećanja. Crvena boja jača snagu naših čula, aktivira, daje dinamičnost, vitalnost, i pojačava skrivenu energiju našeg organizma. Žuta boja jača nervni sistem i uliva optimizam. Donosi bolje raspoloženje, stimuliše, povećava energiju, relaksira. Zelena boja doprinosi harmoniji, umiruje, relaksira, donosi spokojstvo.
