Postoji mnogo razloga da izbacite ovu namirnicu iz ishrane ili je makar ograničite, a malo je poznato da je među njima i loš uticaj na imunitet
Dok virusi i bakterije pokušavaju da savladaju organizam, glavni protivnik im je imuni sistem, urođeni mehanizam kojim se telo brani od infekcija.
On nije specijlizovan za jednu vrstu mikroorganizama, već borac protiv većine opasnosti po telo i zdravlje, a radi vrlo brzo zahvaljujući sposobnim leukocitima, belim krvnim zrncima koja se putem krvi i limfe šire po čitavom telu. Ukoliko je leukocita previše u krvnoj slici, lekaru je jasno da je nastupila infekcija i da se organizam bori protiv nje.
Dobro nam je poznato šta moramo da činimo da bi imuni sistem bio jači — izabalansirana ishrana koja obiluje vitaminima i mineralima ključ je snažnog imunog sistema. Međutim, šta je to što ne bi trebalo da unosimo u telo ako želimo da ojačamo svoj glavni odbrambeni sistem?
Postoji više namirnica koje bi valjalo izbegavati, a jedna od najvažnijih jeste šećer.
Više naučnih studija pokazalo je da nagli skok glukoze u krvi nakon konzumiranja šećera može loše da utiče na rad imunog sistema.
Nema sumnje da ograničavanje unosa šećera pomaže sveukupnom zdravlju, pa samim tim i imunitetu.
Međutim, pored čistog šećera, treba se držati podalje i od namirnica kojima je dodat šećer i koje vrlo brzo dižu nivo glukoze u krvi, povećavaju proizvodnju inflamatornih proteina poput faktora nekroze tumora-alfe (TNF-α), C-reaktivnog proteina (CRP) i interleukina-6 (IL-6), koji negativno utiču na imuni odgovor.
To posebno važi za dijabetičare, koji i normalno i duže mogu da imaju viši nivo šećera u krvi nego oni kojima je glukoza regulisana.
Štaviše, povišen šećer u krvi može da suzbije odgovor neutrofila i fagocita, dve vrste imunih ćelija koje pomaže u odbrani od infekcija.
Studijama je utvrđeno i da povišen nivo glukoze u krvi može da ošteti funkciju barijere creva, što dalje vodi do neravnoteže crevnih bakterija, a posledica je promenjen imuni odgovor i podložnost organizma infekcijama.