Ova višegodišnja biljka ima mnogo lekovitih i nutritivnih svojstava, a prema nekim podacima, ona je bila hrana radnicima koji su gradili kineski zid.
Zelje je višegodišnja biljka i postoje dve vrste, divlje i pitomo zelje. Divlje zelje je samoniklo, dok se pitomo uzgaja kao i svako drugo povrće.
Ova biljka je značajna najviše zbog svoje izuzetne riznice vitamina C, ali i minerala kao što su gvožđe, fosfor i kalcijum.
Nutritivna vrednost zelja je ogromna, te tako 100 grama ove namirnice sadrži:
- 48 mg vitamina C;
- 0,8 gr celuloznih vlakana;
- 2,4 mg gvožđa;
- 290 mg kalijuma;
- 50 mg kalcijuma;
- 18 mg natrijuma;
- 43 mg fosfora;
- 0,3 mg magnezijuma;
- 0,4 mikrograma vitamina B3;
- 0,17 mikrograma vitamina B5.
Zelje se prošlosti smatralo hranom za siromašne, iako poseduje sve blagodeti za organizam, međutim, sada se i to promenilo, pa je ova biljka postala zastupljenija u ishrani.
Zovu ga i čistačem organizma, a najbolje je da ga berete u proleće.
Ima snažna diuretska svojstva, pa je odličan kod infekcije mokraćnih kanala, zatim pomaže rad jetre i creva. Zelje je prirodni laksativ, pa podstiče čišćenje creva od parazita i toksina, a odlično je i za zaustavljanje dijareje zbog elektrolita koje poseduje. Pošto sadrži gvožđe, dobro se pokazalo i kao dodatak ishrani u borbi sa anemijom, odličan je za očuvanje vida, ali i generalno je efikasan u jačanju imuniteta i stvaranju prirodnog odgovora organizma.
Najbolja preporuka je da ga jedete kao salatu, jer vitamin C se uništava na visokim temperaturama, pa zelje onda nema svrhu u očuvanju zdravlja.