produžite život

Krvna slika nije dovoljna: Bolesti na koje MORATE da se testirate u 30-im, 40-im i 50-im godinama

0

Kako godine prolaze, raste rizik od određenih stanja, pa je veoma važno podeliti s lekarom sve što vas brine kako bi vas uputio na dalje analize i preglede

Obavezno predočite svom izabranom lekaru svaku eventualnu zabrinutost ili podatak iz porodične istorije koji može biti značajan
Obavezno predočite svom izabranom lekaru svaku eventualnu zabrinutost ili podatak iz porodične istorije koji može biti značajanfoto: Rido/Shutterstock

U okviru svog godišnjeg sistematskog pregleda verovatno ste radili analize kompletne krvne slike, eventualno dali uzorak urina i uradili poneki ultrazvučni pregled i kontrolu krvnog pritiska.


Međutim, to nije sve što je potrebno da biste bili potpuno mirni i sigurni u svoje zdravlje.


Svako životno razdoblje nosi svoje rizike i specifičnosti, pa tako u određenim godinama treba da obratite više pažnje na neka stanja i bolesti.


Sigurno ste više puta čuli da skrining spasava živote, a on je definitivno veliki deo prevencije i način da se na vreme identifikuje bilo šta problematično, kako biste sprečili dalje komplikacije i držali stanje pod kontrolom.

Na šta paziti u 30-im, 40-im i 50-im?

 

  • Depresija


Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 280 miliona ljudi širom sveta ima depresiju, koja je oko 50% češća kod žena, a više od 700.000 ljudi svake godine odluči da oduzme sebi život usled depresije.
Zato ne iznenađuje što je 2022. u Americi Radna grupa za preventivne uslud SAD preporučila skrining svih odraslih osoba na depresiju u okviru preventivne nege.

 

Depresija se često masira u telesne simptome i krije iza promena u apetitu i snu
Depresija se često masira u telesne simptome i krije iza promena u apetitu i snufoto: fizkes, Shutterstock

Svom izabranom lekaru obavezno recite ako ste primetili promene u obrascima spavanja i apetita, osećaju tuge ili motivisanošću, a on će vas uputiti psihologu ako smatra da ima potrebe.

 

  • Rak grlića materice


Posete ginekologu ženama su obavezan deo brige o zdravlju i prevencije.

Ako nemaju tegobe i imaju uredan menstrualni ciklus i normalno krvarenje, žene bi trebalo da posete ginekologa jednom godišnje, naročito ukoliko su seksualno aktivne.

Tada treba uraditi PAPA test, kako bi se na vreme identifikovale bilo kakve promene na grliću materice. Veoma je važan pregled na humani papiloma virus (HPV), koji može da dovede do razvoja raka grlića materice.

 

  • Dijabetes


Testiranje glukoze, tj. šećera u krvi, radi skrininga na predijabetes i dijabetes treba početi u tridesetim, a svakako da možete i ranije ako mislite da postoji razlog za brigu.


Stručnjaci preporučuju skrining za sve odrasle osobe starije od 35 godina, naročito kod onih koji su gojazni ili imaju prekomernu težinu i tipične simptome dijabetesa.

 

Rizik od dijabetesa raste s godinama
Rizik od dijabetesa raste s godinamafoto: Eviart, Shutterstock
  • Vid


Starenje je povezano s promenama vida, pa je u četrdesetim i, po potrebi, ranije, neophodno posetiti oftalmologa da bi se otkrile očne bolesti poput glamukoma i katarakte, za koje rizik raste u četrdesetim ili makar da se na vreme otkrije promena dioptrije.


Vremenom se sočivo u vašim očima ukoči i to menja njegovu sposobnost da se prilagodi blizini i daljini – kaže dr Metju Bonzenet, ugledni internista iz Univerziteta "Vašinton" u Sent Luisu. – Četrdesete su opšti vremenski okvir kad to počinje da se dešava.

 

  • Kolorektalni rak


Stope kolorektalnog karcinoma kod odraslih mlađih od 50 godina su porasle i čine više od 10 posto novih slučajeva raka debelog creva.


Zato se preporučuje da skrining počne od 45. godine.


Kolonoskopija nije jedini način da se to uradi, i testiranje stolice može biti korisno – ističe dr Ronald Adler, vanredni profesor porodične medicine na Medicinskoj školi UMass Chan. – Najbolji test je onaj koji se uradi!

 

Redovni pregledi u tridesetim, četrdesetim i pedesetim godinama mogu vam spasiti život
Redovni pregledi u tridesetim, četrdesetim i pedesetim godinama mogu vam spasiti životfoto: BlurryMe/Shutterstock
  • Hormoni

 

Nedavna istraživanja pokazala su da oko 80 odsto žena oseća efekte hormonskog disbalansa, naročito kada je reč o estrogenu i progesteronu, tzv. "ženskim hormonima".

 

Kada se naruši hormonska ravnoteža, ispoljava se niz simptoma poput promena telesne težine, anksioznosti, poremećaja u menstrualnom ciklusu, naglih promena raspoloženja, bolova, fibroida itd. Veliki broj ovih abnormalnosti može da izazove neko oboljenje i napravi vam veliki problem, pa ne bi trebalo zaboraviti i proveru stanja hormona prilikom redovnog vađenja krvi.

 

  • Rak dojke


Rak dojke je jedan od najčešćih tipova kancera kod žena, a predstavlja zloćudnu izraslinu koja se formira nakon ubrzanog umnožavanja ćelija i uništavanja zdravog tkiva dojke.


U pitanju je izlečiva bolest, zbog čega su redovne kontrole u vidu ultrazvučnih i mamografskih pregleda i jednostavni kućni samopregledi veoma, veoma važni.

 

Samopregled je prvi korak u preventivoj nezi
Samopregled je prvi korak u preventivoj nezi foto: BigmanKn/Shutterstock
  • Rak pluća


Pušačima se savetuje da se podvrnu skriningu raka pluća, sa čime se često počinje u pedesetim, ali ako imate porodičnu istoriju i visok rizik ili bilo koji simptom kancera pluća, obavezno o tome pričajte sa svojim lekarom.


U suštini tražimo bilo kakvu vrstu čvorića ili mase koja bi mogla biti kancerozna kako bismo ih uputili na odgovarajuću negu ili makar preporučiti češći nadzor – ističe dr Soenda P. Norman, lekarka porodične medicine.

 

* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

 

BONUS VIDEO

Nutricionistkinja: Mleko može izazvati visok krvni pritisak,a supa je veoma važna

 

makonda-tracker