Od njega se ne može pobeći, ali...

Iznenadiće vas šta sve čini telu: Povišen HORMON STRESA je OGROMNA pretnja po zdravlje, a ovako se snižava bez lekova

0

Pored niza oboljenja kojima doprinosi, kada je korizol, poznat kao hormon stresa, povišen, on deluje na mnogo načina koji remete vašu svakodnevicu

foto: Shutterstock
foto: Shutterstock

Ukoliko patite od naglih promena raspoloženja, lošeg varenja, nesanice, nadimanja, neobjašnjivo se gojite, uzrok bi mogao biti disbalans hormona, naročito nivoa kortizola.

 

  • Šta je kortizol i zašto ga zovu hormon stresa?


On se obično naziva hormonom stresa i u pitanju je jedan od kortikosteroidnih hormona koji se stvara u kori nadbubrežne žlezde. Kortizol je odgovoran za povećanje krvnog pritiska i nova šećera u krvi, slabi imuni odgovor tela, a učestvuje i u skladištenju glikogena u jetri, upotrebi makronutrijenata, mišićnoj aktivnosti, formiranju krvnih ćelija, deluje na metabolizam koštanog tkiva itd.

 

Kada ljudsko telo dobije signal da se javlja neka vrsta opasnosti, hipotalamus šalje signal nadbubrežnim žlezdama kako bi oslobodile hormone, uključujući adrenalin i kortizol. Ovaj prvi ubvrzava rad srca i krvni pritisak, pružajući čoveku energiju da se izbori sa situacijom u kojoj se našao, dok kortizol povećava količinu glukoze u krvotoku i čini nas "spremnima za borbu". Veruje da kortizol ima veze s evolucijom i stalnim fizičkim pretnjama koje je drevni čovek imao u divljini.

 

Ovaj hormon može da potisne snagu imunog, digestivnog i reproduktivnog sistema ili ih makar uspori.

 

Kada je veoma povišen, kortizon može da izazove Kušingov sindrom, oboljenje koje predstavlja hiperfunkciju kore nadbubrežne žlezde i dovodi do niza zdravstvenih problema uključujući osteoporozu, kamen u bubregu, sklonost infekcijama, smanjenu toleranciju na glukozu, duševne probleme... Kod dece kojima je dijagnostikovan primećen je prestanak rasta, dok je ženama koje pate od Kušingovog sindroma menstrualni ciklus neredovan.

 

  • Simptomi povišenog hormona stresa


Neki od najčešćih pokazatelja da je vreme da uradite test iz krvi na nivo kortizola jesu sledeći simptomi:

  1. poremećaj sna
  2. mučnina
  3. nagle promene raspoloženja
  4. loše varenje
  5. nadimanje, zatvor ili dijareja
  6. glavobolje
  7. snižen libido
  8. povišen krvni pritisak
  9. promene u menstrualnom ciklusu ili u ovulaciji
  10. gojenje, naročito u licu, grudima i u predelu stomaka
  11. sporije oporavljanje nakon fizičke aktivnosti

Ukoliko vam lekar propiše terapiju za snižavanje ovog hormona, veoma je važno da je pijete po njegovim uputstvima, a postoje i sitnice koje se tiču promene životnog stila koje mogu da budu od značajne pomoći.

 

Kortizol, Anksioznost, Napad anksioznosti, Nervoza, Stres
foto: Shutterstock
  • Kako sniziti hormon stresa prirodnim putem?

 

Neka vam kvalitetan san bude na prvom mestu


Odlazak kasno u krevet može da doprinese povećanju kortizola, a dobro je poznato da je, čak i nevezano za to, kvalitetan san glavni preduslov dobrog zdravstvenog stanja. Trudite se da uvek idete na spavanje u isto vreme, ne konzumirajte kofein u poslepodnevnim i večernjim časovima, osmislite neki vid rutine pred spavanje, poput laganih vežbi, čitanja, slušanja muzike, meditacije... bilo čega što će vam pomoći da se opustite.

 

Smanjite unos kofeina


Pomenuli smo da nije preporučljivo konzumirati kofein uveče, ali bi u svakom slučaju važano svesti ga na minimum ili potpuno izbaciti i tokom dana. Kofein utiče i na krvni pritisak i na kortizol, ali imajte na umu da nije sjajna ideja eliminisati ga iz svog života naglo kako ne biste patili od pada energije, glavobolja i mučnine. Bolja je ideja čini to postepeno, ali da ostanete dosledni.


Izbegavajte alkohol


Iako mislite da će vam poneka čaša vina tu i tamo pomoći da se opustite i snizite kortizol, to je samo zamka alkoholnih pića. Naime, alkohol je neurotoksični depresant, što između ostalog znači da negativno utiče na raspoloženje. Dodajte to stresu koji već osećate i biće vam jasno zašto je bolje da popijete, recimo, čašu vode.


Pojačajte kardio


Pored toga što će vam tzv. kardiovaskularni trening pomoći da sagorite masti i kalorije, on ublažava simptome stresa, depresije i anksioznosti. Poboljšaće vam san, ubrzati mršavljenje ako ste na dijeti i učiniti da se generalno osećate bolje.


Oprezno sa šećerom


Poneki slatkiš mogao bi da smanji nivo stresa jer će vam pružiti rast hormona sreće serotonina, dopamina i endorfina, ali preterivanje sa šećerom nije dobra ideja. Ukoliko ne možete da odolite čokoladi, radije birajte crnu.

 

 

makonda-tracker