Jedan od najčeščih problema s kojima se suočava savremeni čovek može da dovede do niza vrlo ozbiljnih zdravstvenih poteškoća
Svako ko je iskusio anksioznost zna da ovo stanje može da poremeti život pojedinca u ogromnoj meri — ovo stanje strepnje, nemira, nervoze, nelagode daleko teže pada osobi koja ga proživljava nego što bilo koja definicija može da objasni.
Ona aktivira mehanizam "bori se ili beži", koji potiče još od naših predaka i njihovog preživljavanja u najsurovijim uslovima.
Kod anksioznih osoba, mozak protumači nešto kao pretnju i preko simpatičkog nervnog sistema šalje nadbubrežnim žlezdama signal da luče adrenalin, koji stimuliše jetru da transformiše glikogen u glukozu kako bi se pružilo više energije mišićima, potom ubrzava rad srca kako bi telo bilo spremnije za borbu ili beg, širi krvne sudove koji "hrane" mišiće i sužava one koji utiču na digestivni trakt pa je tako na raspolaganju više snage i energije.
NE PROPUSTITE
Sve ove reakcije — uključujući proširene zenice — nešto su što biste očekivali da vam se dogodi kada biste, recimo, sreli medveda u šumi, ali čovek današnjice suočava se s ovakvim mehanizmom u drugačijoj vrsti situacija.
Dugotrajni stres koji se javlja kao odgovor na anksioznost zbog svakodnevnih životnih situcija može značajno narušiti i emocionalne i fizičke reakcije u telu. Bez obzira na to je li u pitanju anksioznost zbog prekoračenih rokova, uplakanog deteta, straha od razgovora za pisao, propuštenog sastanka, neizvesnosti zbog zdravstvenog problema... sve to može izazvati dalje poteškoće u načinu na koji telo funkcioniše. Zato je veoma važno obratiti se stručnjaku i potražiti pomoć kako bi stanje bilo pod kontrolom. Ovo su neke od najčešćih zdravstvenih tegoba koje izaziva anksioznost.
Disajni problemi
Kada je osoba anksiozna, njeno disanje je pliće i brže, a kada se to događa prečesto, unosi se više kiseonika nego što se izdiše ugljen-dioksida. To smanjuje dotok krvi do mozga, što izaziva nesvesticu i osećaj utrnulosti udova, a anksioznost dovodi do pogoršanja astme, hronične opstruktivne bolesti pluća i stanja ljudi koji imaju zapaljenje disajnih puteva.
Narušen imuni sistem
Često i prekomerno oslobađanje hormona stresa može da onemogući vraćanje tela u normalno stanje i smirenost, zbog čega je imunitet narušen, odnosno podložniji virusnim infekcijama.
Gastrointestinalni poremećaji
Anksioznost je poznata i kao "okidač" za bolove u predelu stomaka, povraćanje, prekomerno nadimanje i stomačne grčeve, potom dijareju, sindrom iritabilnog creva itd.
Gojaznost
Prilikom čestih anksioznih epizoda, telo je "pretrpano" hormonom stresa kortizolom i adrenalinom, a sklonije je i da posegne za ugljenim hidratima kako bismo se osetili bolje. Ovi česti skokovi i padovi nivoa šećera u krvi dovode do neprestane želje za slatkom i slanom hranom, što u nekim slučajevima dalje vodi do gojaznosti.
Srčane tegobe
Tokom anksioznog napada osoba obično doživljava jako i ubrzano lupanje srca, praćeno ubrzanim i plitkim disanjem, a kada su porast hormona stresa i ovakav odgovor na njih česti, anksioznost može da izazove probleme kao što su neka bolest srca ili čak srčani udar.
NE PROPUSTITE
