Da biste ostali zdravi ili ublažili simptome raznih bolesti, često je pravilna ishrana jedan od glavnih preduslova, a ako jedete ove namirnice – već ste uradili mnogo za svoje telo!
Otkako su nam naučnici predstavili čarobni svet vitamina i minerala, lakše nam je da organizujemo svoje obroke vodeći računa o tome da budu uravnoteženi i raznovrsni, kako bi telo dobilo najbolje moguće iz namirnica.
Ne morate da budete mnogo stručni da biste znali da onaj ko bi trebalo da unosi više gvožđa treba da jede više spanaća i cvekle, dok kad kad želimo da ojačamo imunitet pojačavamo vitamin C tako što ćemo jesti više citrusa.
Međutim, malo je onih koji znaju za vitamin P, vrlo važan nutrijent o kojem se ne govori dovoljno.
NE PROPUSTITE
Šta je vitamin P?
Vitamin P je, zapravo, termin koji se nekada koristio za grupu biljnih jedinjenja po imenu flavonoidi. Međutim, ova jedinjenja zapravo nisu vitamini.
Postoji nekoliko vrsta flavonoida koji se nalaze u voću, povrću, čaju, kakaou i vinu. Oni daju određenoj hrani boju, obezbeđuju biljkama zaštitu od ultraljubičastih (UV) zraka i infekcija i imaju određene zdravstvene prednosti.
Za šta su korisni flavonoidi?
Flavonoidi su polifenoli koji obiluju antioksidansima i povezuju se s nizm zdravstvenih prednosti po organizam. Samo neke od njih su:
- regulacija upalnih procesa
- prevencija dijabetesa
- bolje kognitivne funkcije
- niži rizik od Alchajmerove bolesti
- prevencija kardiovaskularnih oboljenja
Vrste flavonoida i hrana kao njihov izvor
Flavonoidi, takođe poznati kao bioflavonoidi, predstavljaju porodica polifenolnih biljnih jedinjenja sa šest podklasa, a trenutno postoji više od 6.000 poznatih flavonoida.
NE PROPUSTITE
Кada su naučnici prvi put ekstrahovali flavonoid iz pomorandže 1930. godine, smatralo se da je u pitanju nova vrsta vitamina, pa je on dobio naziv vitamin P. On se, ipak, više ne koristi, iz jednostavnog razloga – kao što smo već pomenuti, flavonoidi nisu vitamini, piše medicinska platforma Healthline.
Flavonoidi postoje u biljkama da bi sprečili infekciju, zaštitili je od sunca i stresa i privukli insekte za oprašivanje. Takođe su odgovorni za boju mnogih voćki i povrća intenzivne boje, kao što su bobičasto voće, trešnje i paradajz.
Koji sve flavonoidi postoje i u kojim namirnicama ih naći?
- Flavonoli. Najzastupljeniji izvor flavonoida u ishrani – flavonoli – uključuju kempferol, kvercetin, miricetin i fisetin. Ova jedinjenja se nalaze u maslinovom ulju, bobicama, luku, kelju, grožđu, paradajzu, crvenom vinu i čajevima.
- Flavoni. Oni sum takođem široko prisutni u snabdevanju hranom. Nalaze se u peršunu, timijanu, menti, celeru i kamilici.
- Flavanoli i flavan-3-oli. Ova podklasa uključuje katehine, kao što su epikatehin i epigalokatehin, koji se nalaze u visokim koncentracijama u crnom, zelenom i ulong čaju. Flavanoli su prisutni i u kakaou, jabukama, grožđu i crvenim vinima.
- Flavanoni. Nalaze se u citrusnom voću i odgovorni su za gorak ukus kore pomorandže, limuna i drugih citrusa. Neki od njih su hesperitin, naringenin i eriodiktiol.
- Izoflavoni. Najpoznatiji izoflavoni su genistin i daidzin, koji se nalaze u soji i proizvodima od soje.
- Antocijanidini. Većina crvenog, plavog ili ljubičastog voća i povrća dobija boju od antocijanidina. Jedinjenja poput cijanidina, delfinidina i peonidina prisutna su u brusnicama, jagodama, borovnicama, kupinama, grožđu i crnom vinu.
BONUS VIDEO
Kako piti vitamin D?
NE PROPUSTITE
