U današnje vreme sve više ljudi oboljeva od visokog krvnog pritiska. Uprokos upozorenjima lekara da se na vreme podvrgavaju kontrolama kako bi izgbegli drastične posledice, ne odlaze svi na takve kontrole. Deo preventive može da bude korigovana ishrana, a korišćenje medikamenata je osnovni način da se ova bolest drži pod kontorlom.
Story: Šta znači dijagnoza visok krvni pritisak?
- Visok krvni pritisak je bolest savremenog čoveka koja je zbog načina života, ishrane i psihičke tenzije, sve češće zastupljena kod stanovništva. Samo kod 5 odsto dijagnostikovane hipertenzije zna se uzrok, a 95 odsto ostaje nerazjašnjeno. Ono što svakako doprinosi povećanim vrednostima krvnog pritiska jesu gojaznost, fizička neaktivnost, godine, povećan unos soli, brza hrana, genetska predispozicija, kao i stres.
Story: Kako se leči?
- Lečenje krvnog pritiska obavlja se medikamentozno, ali u isto vreme je neophodno da se koriguje način ishrane, redukuje telesna masa i poveća fizička aktivnost. Promene u načinu ishrane su restrikcija unosa soli u hrani. Ukoliko se izgubi na telesnoj masi 4 kg, sistolni KP biće niži za 10 mmHg, a dijastolni za 5 mmHg. Lečenje krvnog pritiska medikamentima već je precizno regulisano u preporukama Evropske asocijacije kardiologa i Američkog udruženja kardiologa. Obično kod hipertenzije lečenje počinje s jednim antihipertenzivom, ali nije neobično i da se kod prve terapije koriste 2 ili 3 leka. Jedino kod povišenih vrednosti krvnog pritiska koje se kreću do 140/90 mmHg, insistira se na mesečnom kontinuiranom praćenju i beleženju vrednosti KP bez redovne terapije. Često se tada radi i holter KP kojim se dobijaju precizne informacije o varijacijama i vrednostima tokom 24 sata. Na taj način isključuje se i hipertenzija belog mantila, ali i ambulatorna hipertenzija. Postoje periodi kada se beleže povišene vrednosti KP kada se lekar odlučuje za terapiju hipertenzije, ali sa promenom načina života, redukcijom telesne mase, a neretko i promenom radnog mesta ili životnog okruženja dolazi do normalizacije vrednosti krvnog pritiska. Ti ljudi jesu potencijalni hipertoničari, ali često neki vremenski period mogu biti bez terapije.
Story: Koji su uzroci oboljenja?
- Krvni pritisak može biti jedina bolest i tada govorimo o esencijalnoj hipertenziji, ali isto tako i posledica mnogih bolesti ili udruženi i povećani faktor rizika kod mnogih oboljenja. Obično su bolesti bubrega praćene visokim vrednostima krvnog pritiska. Često jedina manifestacija nekih endokrinoloških bolesti može da bude povišen KP. Na primer, feohromocitom, tumor nadbubrežne žlezde, praćen je povišenim i skokovitim vrednostima krvnog pritiska. Stenoza bubrežne arterije je bolest kod koje se hirurškom korekcijom anomalije rešava i povišeni KP. Kategorija bolesnika koji pored povišenih vrednosti KP imaju još dijabetes mellitus ili bolesti bubrega, traže rigorozniju kontrolu krvnog pritiska i tu se insistira da vrednosti maksimalno mogu da budu do 120/80 mmHg. Često to prestavlja veliki izazov u terapiji i samom lekaru, ali i pacijentu. U grupi u kojoj mogu da budu visokorizične i po život opasne jesu hipertenzije koje se javljaju u trudnoći. One sa sobom nose rizik po život majke i bebe, a i teže su za lečenje jer mnogi lekovi koji se koriste u lečenju hipertenzije imaju teratogeni efekat.
Story: Koje bolesti mogu da budu uzročnik visokog krvnog pritiska?
- Lečenje podrazumeva dobru saradnju pacijenta i lekara. Pored adekvatne terapije, neophodno je promeniti i stil života. Uspešna terapija hipertenzije podrazumeva dobru regulaciju vrednosti KP, ali i snižavanje svih drugih faktora rizika. Neophodno je da dijabetičari ostvare i dobru regulaciju nivo glukoze u krvi, kao i da se povišene vrednosti lipida u krvi (holesterola i triglicerida) održavaju u referentnim granicama ili u predviđenim okvirima za određena oboljenja. Obavezno je da se promeni način ishrane. Kod polovine hipertoničara redukcija unosa soli u hrani dovodi do značajno nižih vrednosti KP. Neophodno je da se održava jedna doza fizičke aktivnosti koja pored relaksirajućeg efekta i oslobađanja stresa, ima i izrazito povoljan efekat na održavanje vitalnosti krvnih sudova. U mere prevencije pored usvajanja navika zdravog života, izmena u načinu ishrane i povećanja fizičke aktivnosti, neophodna je redovna kontrola laboratorijskih analiza, oftalmološki pregled i kontrola kod kardiologa.
Story: Da li je nizak krvni pritisak opasan koliko i visok?
- Nizak krvni pritisak je bolest koja se javlja obično kod mlađe populacije nakon ustajanja. Često je jedina manifestacija ove bolesti sinkopa, odnosno kratkotrajni gubitak svesti. Česta je kod mladih žena u reproduktivnom periodu, kada je povezana i sa hormonskim statusom, a u periodu menopauze dolazi do normalizacije i neretko povišenih vrednosti KP. Kako je bolest benignog karaktera, mada često sa neprijatnim manifestacijama, ne preporučuje se medikamenta terapija. Tokom leta, zbog znojenja savetuje se povećan unos tečnosti, ne treba redukovati so iz ishrane i preporučuje se umerena fizička aktivnost.
Razgovarala: Ksenija Konić
Dr Jelena Jovanović,
Specijalista interne medicine - kardiolog
