Da li doručak treba da bude "jači", slabiji ili bi trebalo da ga preskočimo?
Proteklih godina pojavilo se mnogo oprečnih saveta za mršavljenje i zdravu ishranu, a većina nutricionista saglasna je da pravo vreme obroka može da napravi značajnu razliku. Međutim, oni još uvek ne mogu da se dogovore da li je za mršavljenje bolje doručkovati obilno ili u potpunosti preskočiti doručak.
Dugo je postojalo verovanje da doručak treba da bude "jači" i da svaki sledeći obrok valja da bude manji, a logika iza ove teorije je razumljiva jer svaka ćelija u telu prati isti ciklus od 24 sata kao mi.
NE PROPUSTITE
Cirkadijalni sat reguliše dnevni ritam većine naših bioloških funkcija, uključujući i metabolizam. Zbog tog metaboličkog ritma, naučnici su istakli da način da koji obrađujemo hranu zavisi od doba dana, što je jedan od osnovnih principa hrono ishrane i drugih sličnih režima koji su se pokazali kao efikasni.
Dve studije iz 2013. godine pokazale su da konzumiranje više kalorija rano u toku dana i manje kalorija uveče zaista pomaže ljudima da smanje višak kilograma. Međutim, jedno veliko novije istraživanje pokazalo je da, iako relativna veličina doručka i večere utiče na apetit, ona zapravo ne utiče na metabolizam i mršavljenje.
Tim naučnika s univerziteta u Aberdinu i Sariju sproveo je kontrolisanu studiju u kojoj su učestvovali i zdravi i gojazni jludi. Učesnici su po četiri nedelje bili na različitim dijetama: veliki doručak i manja večera, i manje obilan doručak i veća večera, dok su ručali istu količinu hrane.
NE PROPUSTITE
Na kraju eksperimenta, ispostavilo se da nije bilo razlike u telesnoj težini i biološkim merama potrošnje energije, bez obzira na obilnost doručka ili večera.
Takođe, nije bilo razlika u dnevnim nivoima glukoze u krvi, insulina i lipda, što je važno jer su promene ovih faktora u krvi povezane s metaboličkim zdravljem.
Zbog svega toga, stručnjaci pomenutih univerziteta su zaključili da način na koji ljudsko telo obrađuje kalorije ujutro u odnosu na veče ne utiče na mršavljenje na način na koji to tvrde druge i ranije studije.
Ipak, istraživači ističu da su njihovi učenici računali sa sopstvenim samoprocenjenim osećajem gladi, da su sami birali tačno vreme obroka i da je eksperiment trajao samo četiri nedelje, mada ne veruju da bi rezultat bio drugačiji da je istraživanje trajalo duže.
NE PROPUSTITE
