"Balkanska tužbalica" je projekat koji se bavi problemom nestalih ljudi na Balkanu, nestalih u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije, devedesetih. Aktuelnost ovog fenomena nije u dovoljnoj meri prepoznata ni od strane političkih struktura ni od strane kulturnih institucija na Balkanu...
Tragične i nerasvetljene sudbine nestalih čine jasnim istinu kako su zemlje Zapadnog Balkana svoju mračnu, recentnu prošlost samo gurnule pod tepih i nastavile svoj istorijski put sa potpisnutom traumom koja pre ili kasnije preti da generiše nove mržnje i sukobe. Umetnost se bavi istinom, suočavanjem i ukazivanjem na smer iz kog se novo zlo može pojaviti. Umetnost opominje. To je razlog zašto je nastala ova predstava.
"Balkanska tužbalica" sastoji se iz tri teksta.
Prvi tekst iz pera je renomiranog bosansko-hercegovačkog pisca Almira Imširevića. Njegov tekst je monolog žrtve, ispovest nekoga koje odveden, mučen, kako fizički tako i psihički, a onda ubije i zakopan u neku masovnu grobnicu. To je monolog duha, nekoga ko nakon smrti sagledava svoj život i užas njegovog kraja.
Drugi deo ove svojevrsne dramske trilogije je tekst kosovske spisateljice Doruntine Baše "Prst". Tekst "Prst" govori o onima koji su ostali nakon odvođenja njihovih najmilijih, onima koji čeznu za njihovim povratkom nadajući se da je on moguć, sluteći sa užasom da se on verovatno nikada neće desiti. Kako je život moguć posle gubitka, kakav je kvalitet tog života, svime time se na nadahnut način bavi tekst Doruntine Baše.
Treći deo predstave je drama drugog poznatog bosansko-hercegovačkog dramskog pisca Almira Bašovića. U pitanju je monolog ubice, monolog nekoga ko je učestvovao u ubijanjima, gledao ih, pomagao da se ona dese i ko naposletku nije uhapšen, izveden pred lice pravde, već se "utopio" u masu ljudi nakon što se rat završio i živi svoj mali život. Ali ta osoba se ipak seća svega što je radila. Da li se kaje, da li opravdava sebe, da li pokušava da zaboravi? Ili je možda ponosan?
Reditelj je Stevan Bodroža, a uloge tumače Ana Stefanović Bilić, Đorđe Simić, Čarni Đerić i nakon duge odsutnosti u ovdašnjem kulturnom životu, Dragana Varagić.