Jedan od najpopularnijih voditelja Javnog servisa Srbije objašnjava šta je za njega romantika, ističe čega se najviše plaši kada je reč o zrelom dobu u koji je zašao i otkriva zašto je odbio velikodušnu ponudu konkurentskih kuća
Legendarna Žikina Šarenica, satkana na modernom italijanskom konceptu i sa osnovama srpske tradicionalne tematike, već trinaestu godinu konkurentno gura rame uz rame sa emisijama komercijalnog sadržaja, a sve zahvaljujući majstoru živog programa, ali i simpatičnih lapsusa, voditelju Živoradu Nikoliću, poznatijem po nadimku Žika Šarenica. I mada je prvog marta proslavio svoj 67. rođendan, ali i prvi penzionerski dan, voditelj još nije spreman da okači mikrofon o klin i prepusti se zasluženom odmoru. Uživa u putovanjima i dobroj kafani, ali najveći deo svog vremena provodi u baštici pored kuće koju zajedno sa suprugom Zoranom vešto obrađuje. Otac je dve ćerke kojima se veoma ponosi i nema neostvarenih želja, mada bi bio presrećan da postane deda.
Pre nepuna dva meseca dobili ste rešenje za penziju, ali vi ste se opredelili da nastavite da radite Žikinu Šarenicu, otkud ta želja?
- Smatram da čovek u mojim zrelim godinama mora da bude jako oprezan jer veoma lako može da se zapusti i izgubi realnost sa životom. Mene saznanja i nove informacije održavaju u životu, tako da ću raditi dok sam još u punoj snazi i mogu da pomognem.
Je li istina da ste odbili ponude nekoliko komercijalnih televizija koje su vam nudile fantastičan honorar da pređete da radite za njih?
- Skoro ceo svoj radni vek proveo sam u ovoj kući, koja mi je posle izvesnog vremena postala kao porodica sa svim svojim ritualima. Na prvom mestu bilo je pitanje da li ću se na drugim televizijama snaći. S druge strane, moramo da priznamo da je RTS jedina prava televizija, koja može da se poredi s jednim Bi-Bi-Sijem. Ovde je pravo zadovoljstvo obavljati svoj posao, poštuju moj rad, daju mi fantastičnu podršku od 80 ljudi koji besprekorno učestvuju u realizaciji moje emisije, ali i najbolji studio koji imamo. Kada bi prešao na neku drugu televiziju, čini mi se da bih profitirao samo ja, ne i Šarenica. Posle svega, zadovoljan što u ovim godinama nisu uspeli da me namame primamljivim transferima. Ipak, ja sam lep novac zaradio i ovde.
Konstantno ste u žiži javnosti zbog lapsusa koje tokom emisije pravite, kakav je vaš odnos prema tome?
- Ne znam kako, ali desilo se da ispred sebe gledam česnicu za Božić, a čestitam ljudima Vaskrs. (Smeh) Jedino pravo objašnjenje za to jeste da se takve greške dešavaju kada se program emituje uživo i lapsusi su postali normalna stvar. Ne bežim od toga i sve takve propuste priznajem, mada su sada počeli da mi dodaju i one koje nikada nisam izgovorio, ali valjda je to cena popularnosti. Međutim, nekada moje izjave nisu dobro protumačene, kao što sam jednom prilikom u emisiji pohvalio devojčicu koja se bavi tenisom, poželevši joj mnoge uspehe i da se dobro uda kao Ana Ivanović. Tog momenta na mene je skočila neka agencija za zaštitu ženskih prava i zahtevala da se javno izvinim. Uradio sam to i predstavnice te organizacije pozvao u emisiju da javno kažu gde sam to pogrešio, ali nisu se odazvale. Još nisam shvatio koja je moja greška. (Smeh)
Žika Nikolić: Svima nam je potrebna lepa reč i podrška
Je li istina kako želite da napišete knjigu u kojoj ćete navesti sve svoje lapsuse nastale tokom snimanja emisija?
- Napisao sam autobiografsku prozu, zbirku pesama i zbirku raznoraznih poslovica koje smo koristili u emisijama, ali ovo vam je dobra ideja, da znate da ću se potruditi da to uskoro realizujem. (Smeh)
Prvog marta obeležili ste svoj rođendan, o kakvoj je proslavi bilo reč?
- To je bila intimna večera na koju su me izvele supruga i moje ćerke. Bilo mi je jako lepo, a još lepše kada su one platile račun. (Smeh)
Kakvim su vas poklonom obradovale?
- Volim dezodoranse, parfeme, košulje i one to znaju tako da sam od svake dobio po nešto.
Nastavak na sledećoj strani...
Imate dve ćerke, Ružicu i Katarinu, da li ste ponosni na njihove izbore?
- Naravno da jesam. Ružica radi na Medicinskom fakultetu kao ekonomista, a Katarina je pravnik. Meni je najvažnije da su njih dve dobri ljudi koji znaju da nema hleba bez motike. Naravno, ja se trudim da im dam savete kad god mogu, mada je u ovim mojim godinama opasno biti savetodavac. Potrebno je naći meru, kako ne biste došli u situaciju da vam kažu: Beži matori, šta ti znaš. Trudim se da budem jako obazriv kada je mlađi svet u pitanju i pažljivo ih slušam jer kada oni žele da s tobom porazgovaraju o ozbiljnoj temi, onda je to velika star.
Da li priželjkujete ulogu deke?
- Voleo bih da postanem deda, mada smatram da to treba uraditi na vreme, a moje ćerke su malo odocnile. Ružica ima 44 godine i udata je, dok Katarina ima već 38 i još se traži na tom planu.
Žika Nikolić: Ponekad mi prija da se lažno predstavljam
S vašom drugom suprugom Zoranom u braku ste skoro četiri decenije, na koji način uspevate da održite i sačuvate ljubav?
- Moja žena i ja upoznali smo se na jednoj tramvajskoj stanici i to je bio treći put tog dana smo se sreli. Bilo je jako simpatično, ona je meni prišla kao da me nešto pita, ali od tog momenta nijedan 24. u mesecu nisam preskočio a da joj ne izmamim osmeh na lice jednom belom ružom. Veoma sam romantičan i prijatelji mi se zbog toga smeju, ali strast s početka prođe, a ostaje vam zajednički život s nekim s kim možete da porazgovarate i ko vas poštuje.
Pomažete li u kućnim poslovima?
- Kako ne, čak i to ume da bude veoma romantično. (Smeh) Odrastao sam u porodici gde su se poštovale patrijarhalne vrednosti i naučio sam da jednako obavljam i muške i ženske poslove. Sećam se da mi je majka govorila: Možda ćeš se ti oženiti i imati najbolju ženu na svetu, ali nikada se na zna gde će te život odvesti, tako da znam i radim sve po kući.
Šta je vaša mirna luka, na koji način se relaksirate?
- S obzirom na to da živimo u prizemlju zgrade, Zorana i ja smo ispred našeg stana napravili mali kutak za nas dvoje, bašticu koju uređujemo i u kojoj uživamo. Doduše, ja više uživam, dok je moja supruga baš posvećena sređivanju. Isto tako, obožavamo da okupljamo društvo, bilo kod nas ili na nekom drugom mestu. Volim dobru kafanu, ona je moja opsesija i to uglavnom ona mirnija varijanta, bez muzike, sa dobrim tradicionalnim specijalitetima, ali ne ustručavam se da probam i nova fensi jela. Uživamo i u putovanjima, često menjamo destinacije i nikada ne žalimo novac koji dajemo za to jer smatramo da su to najbolje potrošene pare. Nedavno smo se vratili iz Lisabona gde smo malo radili, a mnogo više se odmarali.
Živorad Žika Nikolić: Žena mi sve zamera
Od dečaka sa sela kog otac nije želeo da pošalje u školu, postali ste prvo jedan od najboljih učenika osnovnog obrazovanja, potom i gimnazije, zatim profesor ruskog jezika i na kraju omiljeni voditelj, kako sada gledate na očevu odluku?
- Bio sam jedino muško dete u porodici koje je trebalo da ostane u kući kao njen stub i domaćin, pa se moj otac plašio da će se to promeniti ako krenem u školu. Dugo se opirao, ali na kraju ipak je popustio i uložio sve što ima ne bi li mene i sestru izveo na pravi put. I mada nije posedovao veliko imanje, obrađivao ga je, sadio šljive, pekao rakiju i prodavao je kako bi nama sve pružio. Iškolovao je mene i sestru, a kasnije je bio jako ponosan na sve moje uspehe. Moji roditelji podneli su jako veliku žrtvu i nikada ništa nisu tražili zauzvrat.
Da li je istina da ste prvo završili četvrti pa onda treći razred gimnazije?
- Jeste, s obzirom na to da sam krenuo s osam godina u školu, želeo sam da to nadoknadim. Čitavo školovanje bilo mi je čarobno, jedno pravo otkrovenje, tako da sam poželeo da položim ispite iz četvrte, što sam i uradio, ali kako bi mi to priznali, morao sam da završim i treću godinu.
Poezija je nešto u čemu uživate, kada ste počeli da pišete pesme?
- Moja najizražajnija stvaralačka crta javila se u srednjoj školi, gde su me zvali Homer, upravo zbog poezije koju sam pisao i književnih večeri koje sam držao. Uglavnom su to bile ljubavne pesme, na granici sa haiku poezijom po uzoru na Tagoru i Vaska Popu, koji su imali taj dar da uz malo reči dosta kažu.
Kako je došlo do toga da upišete ruski jezik na Filološkom fakultetu?
- Prvo sam upisao engleski jezik, međutim, nisam se snašao jer se tamo podrazumevalo da smo poneli određeno znanje iz srednje škole. Budući da kod mene to nije bio slučaj i nisam mogao da učestvujem na predavanjima koja su bila isključivo na engleskom, jednog dana prišla mi je profesorka i objasnila kako ću sigurno pasti godinu ako nastavim tako. Pre toga moja rođena sestra upisala je ruski na istom fakultetu, gde su na prvoj godini obrađivali jezik od početnog stadijuma, pa sam odlučio da se prebacim na tu grupu. Kada sam završio fakultet, čak sam bio profesor u kraljevačkoj gimnaziji.
Živorad Žika Nikolić: Romantični provod u Italiji
Zašto ste odustali od profesure?
- Taj posao postao mi je malo tesan, imao sam utisak da sam kao konjče koje trči po hipodromu, malo tamo, malo ovamo, ali uvek po jednoj te istoj utvrđenoj maršruti. Međutim, ubrzo sam našao posao novinara i odustao od profesorskog posla.
Imate li neostvarene želje?
- Kada bih bio cepidlaka, mogao bih da izmišljam koješta, ali u principu postigao sam sve što sam želeo.
Preuzeto iz 606. broja magazoina Story
