Devet metara između automobila koji ga je dovezao i ulaza u studio gde se snima emisija "Nikad nije kasno", Bora Đorđević (64) prešao je za devet minuta. Međutim, ovog puta problem nije bila diskus-hernija niti fraktura ruke ili noge, koje su jedno vreme bile Đorđevićeva nezgodna navika na koncertima. Stvar je naprosto bila u tome što ga je svako ko se nalazio u krugu od sto metara zamolio za zajedničku fotografiju, autogram ili je hteo da mu kaže: Boro majstore, care, legendo.
Iako ovo isprva zvuči kao standardno podilaženje medijskim ličnostima, u slučaju frontmena Riblje čorbe tu nema govora o laskanju. Na pesmama ove grupe, koje su vremenom postale himna jednog vremena i nekoliko generacija, ne samo što su ljudi stasavali, upoznavali život, smejali se i plakali, već je reč o rokenrol mitu koji i danas puni koncertne prostore na svim meridijanima.
Jedina primedba koju masovna publika ima na bend jeste to što u set-listu od dva i po sata ne može da stane ni desetina numera iz njihovog opusa.
Život Bore Đorđevića, od početaka u grupi Suncokreti pa do danas, obuhvatio je verovatno sve književne i filmske žanrove koji postoje. Od oštrog buntovništva protiv sistema, koje ga je učinilo ikonom mladih Jugoslovena željnih otvaranja prema svetu, preko dva propala braka i neugodna razvoda, pa sve do tragičnog kraja njegove prve supruge.
Bora Đorđević: Veridba sa 22 godine mlađom Slovenkom
U ovoj priči nedostajalo je možda samo umerenosti. Svega drugog, ljubavi, boli i sreće, bilo je i više nego što treba. Previše je, kako to obično biva u rokenrolu, bilo i pića, pa je nakon brojnih ekscesa, a potom i čira koji je zaradio, Bora prošao kroz nimalo prijatan proces odvikavanja od alkohola. Ipak, ispostavilo se da mu je lečenje stvaralo više zdravstvenih problema nego piće.
Kao član žirija u takmičenju "Nikad nije kasno", Bora se na sopstveni račun šali i kaže kako bi opušteno mogao da bude zaštitno lice ove krilatice, jer je nakon šezdesete godine pronašao sreću u trećem braku i igrao u filmu sa holivudskim zvezdama. On zaista pokazuje da nikad ni za šta nije kasno i time što se igra smart telefonom u pauzama između tonskih proba i snimanja: šalje supruzi fotografije na Vajber da bi dobio njeno odobrenje za stajling, čuje se sa taštom kako bi se usaglasili oko toga ko će izvesti psa u šetnju, šeruje snimak svog nastupa sa štićenicom Azrom Kozličić...
U jednom momentu umire od smeha – na displeju ređaju mu se memovi Marinka Rokvića i njegovog nedavnog pesničenja na parkingu.
S: Zaista nikad nije kasno – da li je privid ili vas je treći brak, u koji ste uplovili u zrelim godinama, zaista preporodio?
Ljubljana je jedna zdrava sredina, sa ženom sam koju volim i mislim da mi je to produžilo život. Beograd ima ubitačan tempo, ali dobro, navikao sam da plivam u tome. Ponekad se uželim svega ovoga pa dođem da malo divljam, ali brzo se vratim u Sloveniju i ponovo pripitomim."
S: Kako se pripitomljavate?
Tamo živim sportski, manje telefoniram i mnogo više se krećem. Izolujem se, penjem se po okolnim brdima, šetam Laru, čistim govna iza kera, družim se sa ljudima jer Slovenci baš vole Riblju čorbu, oni su ludi za jugoslovenskim rokom i nostalgični. Evo, 21. novembra imali smo koncert u Cankarjevom domu, te ovacije ne mogu se prepričati.
Snimio sam ih da bi ljudi verovali u ovo što govorim. A i njihova scena veoma je jaka, skoro smo svirali u Koštaboni kod Kopra, s nama je bila trenutno jedna od najboljih slovenačkih grupa, zove se Mi dva, kao nas dvojica. Uživanje je bilo slušati ih. Imaju oni i Feriju, Sidartu, Zaklonišče prepeva... Družim se i sa Manjifikom."
S: Znači, ipak imate bogat društveni život...
Sa Manjifikom nedavno sam bio na dočeku slovenačke rukometne reprezentacije koja je osvojila bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu. Veselin Vujović baš se obradovao kad me je video, a bili smo i kod gradonačelnika na prijemu. Bio je sve vreme veoma duhovit, posebno se šalio na svoj račun. Kaže: Eto, Crnogorac im je trener pa igraju samo poslednjih deset minuta utakmice."
S: Ovde vas na svakom koraku zaustavljaju da se slikaju s vama, kakva je situacija u Sloveniji?
Skoro ista, samo što se pre molbe za fotografisanje ili autogram prvo pola sata izvinjavaju."
S: Fizički ste bili u prilično lošijem stanju nakon drugog, a pre trećeg braka... Sad odajete utisak deset godina mlađeg čoveka.
Da, imao sam neku diskus-herniju, ali to je prošlo. Sada sam zaljubljen, volim ženu s kojom živim pa to verovatno utiče i na moje zdravstveno stanje."
S: Supruga vam daje modne i razne druge savete, da li je slušate?
Normalno, zato mi je prijatelj Miki i napravio papuče koje mi je poklonio."
S: Ipak, papuče stoje prazne, pošto ste stalno na turneji, snimanju, u avionu...
Često imamo svirke, uskoro bi trebalo da proslavimo 40 godina rada, što obuhvata ogroman beogradski koncert, knjigu, izložbu... Sviramo svuda gde nas pozovu i imamo dosta zakazanih nastupa u Sloveniji, a čekaju nas australijska i američka turneja. Naš menadžer Bane Obradović izuzetno je vredan, radi mnogo i kvalitetno, tako da je vremena za predah vrlo malo. Mislim da smo položili ispit kad smo, mi matorci, odradili dve svirke u istom danu. To se ranije, dok smo bili mladi, podrazumevalo, ali sada... Stvarno radimo kao mladići, a pripremamo dvadeseti album."
Nastavak pročitajte na idućoj strani teksta...
S: Uprkos poročnom životu kakav se uz njega vezuje, rokenrol ispade najbolji antiejdžing program?
Mi se radujemo kao mala deca kad održimo koncert i smislimo pesmu, grlimo se i skačemo kao na početku karijere. Valjda je večna ta želja za dokazivanjem, ali mi se radujemo i dok sviramo. Zato ne mogu da smislim reč odrađivanje jer nikad nismo odradili svirku, uvek smo poginuli.
Ima i druga reč koju izbegavam, a to je publika. Ona odvaja nas koji smo na sceni od onih koji su tu na svirci, a mi smo u tom trenutku svi Riblja čorba i aktivno učestvujemo u koncertu."
S: Veći deo života živeli ste prilično poročno...
Recimo da sam bio hedonista."
S: U određenom periodu otišli ste u drugi ekstrem: ostavljajući alkohol, počeli ste sa raznim dijetama, pošli u teretanu... Sad ste negde na sredini, da li se i vama čini kako ste u boljoj kondiciji nego kad ste živeli zdravo?"
Da, ovo je otprilike balans. Evo, uspeo sam da osvojim tri slovenačka vrha, to su tri brda oko Ljubljane: Rožnik, Sveta Ana i Toško čelo. Sad mi prete Šmarnom gorom koja ima preveliki uspon za moje mogućnosti, a ona se računa kao priprema za Triglav. Nikad nije kasno."
S: Jedno vreme niste pili ni pušili?
Pa ni sad ne pušim i ne pijem."
S: Popijete valjda ponekad? Gledali smo na televiziji.
Ne. Prestao sam da konzumiram alkohol posle jednog žešćeg pijanstva u javnosti. To je bilo strašno iskustvo i ne želim o tome da pričam."
S: Možda je bolje da nam kažete?
Problem je bio u tome što nisam znao da ću biti na tom snimanju, javili su mi u poslednjem trenutku jer Aleksandra Radović nije mogla da dođe. Pre toga sam pio, a bio sam i strahovito umoran. Uzeo sam čak i infuziju računajući da će me to malo oporaviti, ali nije uspelo.
Snimanje je trajalo do šest ujutro i urađene su dve epizode, pa je izgledalo kao da sam non-stop pijan. Na sreću, mediji su bili korektni prema meni, a na kraju je bilo jasno da je reč o nezgodnom sticaju okolnosti. Međutim, posle sam gledao tu emisiju i bilo mi je interesantno to što je, uprkos stanju u kom sam se nalazio, svaki moj komentar bio apsolutno tačan. Više ne pijem, za svaki slučaj."
S: Kako stojite sa kilažom?
Kad dođem iz Ljubljane potpuno sam zdrav, a onda u Srbiji samo udahnem vazduh i odmah dobijem tri kilograma. Neverovatno. Ceo život kuburim s tim, ugojim se od parčeta hleba i zato pazim šta jedem. Onda držim dijetu, dođem ovde i gotovo, sve se vrati. To što pazim šta jedem, ne znači da imam neku strogu dijetu. Jedem sve, nisam vegetarijanac, samo ne konzumiram hleb."
S: Otkud uloga u filmu Povratak?
Mića Jakšić je izuzetno dobar pesnik i nas dvojica družimo se već godinama. Bio je čak i pomoćnik ministra za dijasporu, čovek je svestran. Piše dečju poeziju, pravi predstave za mališane i igra u njima. Jednom prilikom pozvao me je i rekao da njegov brat snima film Povratak. Kad sam video glumačku podelu, baš sam se iznenadio.
Inače volim da igram epizode, pojavim se ponekad samo sa jednom rečenicom. U Šejtanovom ratniku igrao sam onog taksistu, u Tesnoj koži Čorba je pravila muziku pa smo se i pojavili, ali i pre toga glumio sam neke epizodne uloge. U mladosti neslavno sam pao na prijemnom za glumu, pa sam upisao pozorišnu organizaciju, koju sam i apsolvirao sa prosekom osam i po. Valjda zbog toga uživam da se pojavim u teatru ili na filmu."
S: Ipak, nije ovo tek puko pojavljivanje na filmu, glumačka podela je impresivna...
Džon Sevidž je legenda. Ceo svet ga pamti iz filma Miloša Formana Kosa, a igrao je u još nekim antologijskim ostvarenjima. Gledao sam i Vatrene ulice u kojima je glumio Majkl Pare, a i Nik Mankuzo je ozbiljna faca. Tu se pojavljuje i Raša Bukvić koji igra u Umri muški 5, ali ima manje teksta od mene, što je mnogo smešno."
S: Igrate li nekog problematičnog tipa?
Igram uzgajivača marihuane i film je teška drama dok se ja ne pojavim, a onda postaje komedija. Lepo mi je legla uloga. U celoj toj drami, u kojoj je krvi do kolena i lakata, pojavljuje se ostareli hipik, lik koji ima neka životna iskustva. Jedino je na setu nedostajalo trava."
S: Gde ste snimali i kakva je bila atmosfera na setu?
Radnja se odvija u ravnici, u Somboru, na jednoj livadi. Imao sam jedan dan snimanja i bitno mi je da se ekipa smejala dok sam radio kadrove, to mi je najveći kompliment."
S: U filmu Povratak igra još jedno veliko ime, Lazar Rokvud?
Glumačka postava u filmu ovakva je, između ostalog, i zahvaljujući Lazaru Rokvudu, koji ima iza sebe više od sto holivudskih filmova, od čega šezdesetak glavnih uloga. On sada živi sa Indijancima u Kanadi i dolazi u Holivud samo kad treba da snima. Međutim, ispostavilo se da Lazar mnogo voli Riblju čorbu. I pošto imam jednu zajedničku scenu s njim, doneo mi je poklone, kao pravi Indijanac.
Ja sam njemu, normalno, doneo disk Riblje čorbe, a on meni gomilu onih perlica i nakita koje volim da nosim. Vrlo lepo smo sarađivali, čak mi je rekao da će me odvesti u Holivud da napravim veliku karijeru. Dobro, malo je kasno. Mada, evo me u emisiji 'Nikad nije kasno'."
