Filmski život "zle bliznakinje iranskog šaha": Princeza Ašraf bila je simbol progresa, ali i pohlepna saradnica Zapada

Među prvima je u Iranu skinula hidžab i godinama se borila za prava žena, ali dok je za neke lice ženske emancipacije, većina sestru poslednjeg iranskog šaha pamti kao nekoga ko je igrao ključnu ulogu u ukidanju demokratije.

Aktuelni sukob između Izraela i Irana vratio je u žižu carsku porodicu Pahlavi, poslednju dinastiju koja je vladala Iranom, sve do Iranske revolucije 1979, kada je šah Mohamed Reza Pahlavi napustio svoju zemlju.

Pahlavijevi se nikada više nisu vratili u Iran, a pored šaha, njegove supruge carice Fare Pahlavi i dece, u egzil je otišao i ostatak porodice, uključujući sestru bliznakinju dotadašnjeg vladara.

 

Autsajderka u sopstvenoj porodici

Začetnik dinastije Pahlavi šah Reza imao je jedanaestoro dece, a Mohamed Reza došao je na svet kao treće dete, posle dveju devojčica. Nije stigao sam – pet sati posle njega rođena je njegova bliznakinja Ašraf, koja je od trenutka kada je udahnula prvi put bila u senci. Ne samo što je bila četvrto dete šaha Reze i  treća devojčica nego je stigla posle dugo iščekivanog dečaka.

 

Mohamed Reza i Ašraf rođeni su 26. oktobra 1919. godine u Teheranu, dve godine pre državnog udara i šest godina pre nego što je njihov otac došao na vlast i proglašen za novog iranskog šaha 1925. Time je Ašraf postala princeza i dobila još jedan teret koji ju je sklanjao u stranu – njen blizanac i dugo željeni dečak postao je prestolonaslednik.

U sopstvenom domu se Ašraf često osećala kao stranac.

– Vrlo rano sam shvatila da sam autsajder, da ću morati da stvorim sebi mesto. U kasnijim godinama, moji kritizeri bi rekli da sam bila neumorna, da me je bilo svuda – objasnila je u svojim memoarima.

Među prvim Irankama bez hidžaba

Već kao tinejdžerka princeza je počela da skreće pažnju na sebe svojim zapadnjačkim životnim stilom i pogledima, a najveći šok izazvala je kada se početkom 30-ih sa starijom sestrom princezom Šams i majkom Tadž ol Moluk pojavila nepokrivena. Njih tri bile su među prvim Irankama koje su počele u javnosti da se pojavljuju bez hidžaba ili bilo kakve marame koja skriva kosu.

 

Zato ne čudi što je princeza Ašraf bila jedna od ključnih žena pred donošenje dekreta Kashf-e hijab, kojim je njen otac šah Reza Pahlavi 1936. ukinuo sve vrste tradicionalnih islamskih velova. Kroz svoju simboličnu ulogu, ona je pojavivši se bez hidžaba na dodeli diploma na Učiteljskom koledžu u Teheranu doprinela početku masovnog uključivanja žena u društvo i javnost.

Po sopstvenim rečima, bila je buntovna, ljutita i prevrtljiva, sušta suprotnost svom stidljivom bratu blizancu.

Oblačila se moderno, govorila pored farsija tečno i engleski i francuski i bila pravi primer ćerke jednog modernog vladara koji usklađuje život svoje zemlje sa Zapadom. I, kasnije, dok je njen brat bio na vlasti, bila je jedna od najvažnijih figura u borbi za prava žena.

 

Brakovi princeze Ašraf Pahlavi

Međutim, kada je došao trenutak da se školuje, ta mogućnost joj je uskraćena. Umesto da upiše fakultet, princeza Ašraf je sa 18 godina udata za Alija Gavama, pripadnika ugledne aristokratske porodice iz doba dinastije Kadžar.

Brak je trajao samo pet godina, a za to vreme su dobili sina princa Šahrama.

Potom se princeza Ašraf udala za Ahmeda Šafika 1944, dobili su sina Šahrijara i ćerku Azadeh, a zatim se razveli 1960.

– Nikada nisam bila dobra majka – rekla je jednom prilikom za The New York Times. – Zbog mog načina života, nisam provodila mnogo vremena s decom.

U trećem braku je ostala do smrti. Njen poslednji suprug bio je Mehdi Bušehri, s kojim se venčala ubrzo nakon razvoda drugo braka 1960. i nije imala dece, a često su morali da održavaju ljubav na daljinu nakon što je princeza otišla u Njujork, gde je živela u egzilu.

 

Borkinja za žene, ali i simbol zapadnog uticaja

Princeza Ašraf je predsedavala Komisijom Ujedinjenih nacija za status žena, bila je iranska delegatkinja u Komisiji UN za ljudska prava i savetnica Svetske konferencije o ženama 1975. godine.

I pored njene neosporne uloge u jačanju statusa žena u iranskom društvu, danas se bliznakinja šaha Mohameda Reze Pahlavija pamti i kao saradnica stranih službi i simbol korupcije i preterano luksuznog života carske dinastije. Dok je njen brat bio na vlasti, stekla je ogromno bogatstvo, a rado je posećivala luksuzne kockarnice na francuskoj rivijeri. Luksuza i ekstravagancije se nije odrekla ni nakon pada Pahlavijevog režima, a živela je na visokoj nozi i u Parizu i u Americi.

 

Princeza kao saradnica Zapada

Malo je poznato da je sestra šaha Mohameda Reze imala važnu ulogu u istoriji Irana zbog svojih veza sa stranim službama.

Upućeni u burna dešavanja u Iranu tokom 20. veka dobro su upoznati s operacijom "Ajaks", koju su orkestrirale obaveštane agencije Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, čiji je vrhunac bio državni udar u Iranu 1953.

Rezultat je bio zbacivanje demokratski izabranog premijera Mohameda Mosadeka i prelazak sa ustavne na autoritatnu mohariju, što je suštinski ukinulo demokratiju i dalo ogromna ovlašćenja i moć šahu Mohamedu Rezi.

Njegova sestra bliznakinja princeza Ašraf bila je ta koja je navela šaha da da svoju saglasnost službama CIA i SIS da započnu operaciju. Ona se početkom 1953. sastala s američkim agentima, koji su je zamolili da razgovara sa šahom jer je bila jedina koja je mogla da utiče na njega.

– Ašraf je uživala u životu u francuskim kazinima i noćnim klubovima kada ju je posetio Asadolah Rašidijan, jedan od najboljih iranskih agenata Кermita Ruzvelta. Smatrao je da isprva nije bila voljna za to, pa je sledećeg dana došla delegacija američkih i britanskih agenata da joj iznese predlog snažnijim rečima. Vođa ove delegacije visoki britanski operativac po imenu Norman Darbišir došao je na ideju da joj donese bundu od nerca i gotovinu. Кada je Ašraf videla to, Darbišir se kasnije prisetio, "oči su joj se zasvetlele i njen otpor se raspao" – napisao je Stiven Kincer u knjizi "Svi šahovi ljudi".

Kako je sama kasnije ispričala, Ašraf je ponuđen blanko ček ako pristane da se vrati u Iran iz prisilnog egzila u Francuskoj, ali je, tvrdila je, odbila novac i vratila se samostalno.

Neki istoričari veruju da bi se puč 1953. dogodio sa ili bez Ašraf i njenog ubeđivanja šaha Mohameda da se pokrene operacija u Iranu. U članku objavljenom u "Međunarodnom časopisu za bliskoistočne studije" Mark Gasiorovski navodi da šah "nije bio konsultovan o odluci o izvršenju puča, o načinu njegovog izvršenja ili o kandidatu izabranom da zameni Mosadeka". On tvrdi da je puč zapravo uglavnom izvršila Amerika, s drugim silama koje su želele zbace Mosadeka.

U svakom slučaju, princeza Ašraf je umrla 7. januara 2016. u 96. godini, nakon što je dugo bila u bolnici zbog Alchajmerove bolesti. Poslednji put je u javnosti viđena 2001. godine, na sahrani Soraje Esfandijari, druge žene njenog brata Mohameda, kada je neutešno plakala.

 

Pokušaj ubistva princeze Ašraf

Kako je bila istaknuta politička figura, sestra šaha Mohameda bila je na meti u godinama pred Revoluciju.

Dok je bila na odmoru u Kanu 1977, dvojica muškaraca s poluautomatskim oružjem otvorila su vatru na njen rols rojs. Ašrafin asistent je poginuo, dok je vozač ranjen, a princeza je preživela.

Ubistvo sina

Godina Iranske revolucije za princezu Ašraf bila je posebno teška kada je reč o Pahlavijevima. Njenog sina iz njenog drugog braka Šahrijara ubili su agenti islamske vlade Irana 1979. godine ispred njene kuće u Parizu.

 

I danas bliznakinja šaha Mohameda Reze izaziva podeljena mišljenja

– Njene pristalice će slaviti princezu kao zagovornicu ženskih prava, mecenu i svetionik modernosti, dok će njeni kritičari odbaciti Ašraf, kao monstruoznu posrednicu moći, koja je odigrala ključnu ulogu u uspostavljanju diktatorske vladavine njenog brata i profitirala pod njegovom tiranijom – napisao je za "Al Džaziru" Hamid Dabaši, profesor iranskih studija i uporedne književnosti na Univerzitetu "Kolumbija".

 

BONUS VIDEO

Sukob Izrael-Iran