Imala je 20 godina i ceo svet pod nogama kada se dogodila nezapamćena tragedija na meču u Hamburgu.
Na današnji dan pre 32 godine, slavnoj teniserki Moniki Seleš se život promenio iz korena.
Imala je samo 20 godina i ceo svet pod nogama. Osam grend slem trofeja, najmlađa teniserka u istoriji sa takvim rezultatima. Međutim, 30. aprila 1993. godine, četvrtfinalni meč na turniru u Hamburgu je prekinuo krik.
Dok je tada prva teniserka sveta igrala meč protiv Magdalene Malejeve, obožavalac njene rivalke Štefi Graf je kuhinjskim nožem napao Moniku Seleš i dva puta ranio u leđa i time zaustavio njenu karijeru.
NE PROPUSTITE
- Prve nedelje posle ranjavanja nisam mogla da pomeram ruku, ali dopustila sam sebi da me ispune mali naleti nade kako ću se potpuno oporaviti i za nekoliko meseci opet biti ona stara. Tada još nisam bila potpuno svesna ozbiljnosti onog što mi se dogodilo u Hamburgu - otkrila je u svojoj autobiografiji Monika Seleš.
Međutim, dok je bila u bolnici je saznala da joj je otac teško bolestan i da boluje od raka prostate.
- Postojao je razlog zašto tata nije prisustvovao onom sudbonosnom meču u Hamburgu. Kad su mi se on i mama pridružili u Vejlu, izgledao je loše. Bio je pripadnik stare garde i mrzeo je doktore, jednostavno nije mogao da podnese preglede. Imao je rak prostate. Bila sam uništena, kao da se neko okrutno našalio sa mnom. Tata je smešten u vrhunsku kliniku Mejo u Minesoti. U proleće te 1993. godine, bila sam bolesna od brige za oca i strahovala sam za svoju karijeru - pisala je Monika Seleš u svojoj autobiografiji.
Nakon rehabilitacije, Mala Mo se u julu 1995. godine vratila na teniska takmičenja, a već naredne je osvojila svoj deveti grend slem turnir.
Međutim, 1998. godine, je usledio novi udarac za nju, njen otac Karolj je izgubio bitku sa bolešću.
- Svaki dan započinjem misleći na njega. Kako vreme prolazi, sve više mi nedostaje. Gde god sam putovala na takmičenja, tata je uvek bio pored mene. Kada je operisan od raka prostate i pao u postelju, ja sam bila pored njega. Davala sam mu morfijum za ublažavanje bolova i hrabrila ga da izdrži, kao što je on mene bodrio na turnirima. Preminuo je u maju 1998. godine i taj gubitak boli me više od hamburške rane. Teško je kada tokom meča po navici pogledate u publiku i shvatite da je ono najvažnije mesto ostalo zauvek prazno – stoji u Monikinoj autobiografiji.
Nakon bolnih životnih udaraca, Monika se jedno vreme borila sa poremećajima u ishrani.
- Hrana je postala jedini način da utišam moje demone. Ušla bih u kuhinju, uzela tobru punu grickalica i činiju sladoleda, a onda - pravo na kauč, ispred TV-a. Još uvek mi nije jasno zašto sam spas tražila u hrani. Nikada pre mi ona nije toliko značila - piše Monika.
- Vežbala sam po ceo dan, bila sa najboljim nutricionistima i trenerima. Ali i dalje sam bila debela i stručnjak da sakrivam svoje telo ispod odeće. Nestvarno je koliko učinak šestosatnog treninga može da se uništi za 20 minuta nekontrolisanog jedenja. A ja sam postala vrlo dobra u laganju nutricionista i trenera o tome koliko treniram, a koliko jedem - iskrena je bila.
Međutim, u jednom trenutku je rešila da preuzme život u svoje ruke i da smrša.
Godine 2008. godine se potpuno povukla iz tenisa i tada je doživela preokret.
- Rešila sam da se odmorim od tenisa. Osetila sam da mi treba vremena za sebe samu, bez ikakvih stresova. Odjednom sam shvatila da problem nije u onome što jedem - već u onome što jede mene. U izmaglici koju je donosio moj profesionalni život, nikada nisam dovoljno bila sama da bih mogla da - oslušnem sebe. Bilo je to kao da upoznajem nekog kog sam, eto, viđala, ali nikada tu osobu nisam puštala u svoj život. A ta osoba mi se - svidela - priznala je Monika.
Danas, Monika Seleš je potpuno okrenuta zdravom životu.
Živi na Floridi, redovno vežba i trudi se da što više boravi u prirodi.
Uživa u kuvanju, a slobodno vreme često provodi u druženju sa pijanistkinjom Marinom Arsenijević
NE PROPUSTITE
