Nakon velikog incidenta koji je dosta omeo u sportskoj karijeri, pravi pakao za Moniku Seleš je tek počinjao.
Monika Seleš je svojevremeno bila najbolja teniserka sveta, ali iako na prvom mestu lestvice u tom momentu su svi stručnjaci predviđali da njeno vreme tek dolazi.
Zašto? Zato što je sa samo 16 godina uspela da osvoji svoj prvi Grend slem Rolan Goras, porazivši slavnu Štefi Graf. Naredne godine je preuzela prvo mesto, i opet osvojila Rolan Garos, kao i USA open i Australiju.
Onda osvaja još jedno Otvoreno prvenstvo Australije, ali 1993. godine Moniku je jedan jeziv trenutak, do tada nezabeležen na teniskim terenima, omeo u pisanju nove istorije belog sporta.
Na meču u Hamburgu ranjena je nožem
Naime, na meču protiv Magdalene Malejeve u Hamburgu, Moniku je doživela i preživela nešto što nikada neće biti zaboravljeno.
Selešovu je opsesivni fan njene suparnice Štefi Graf nožem ranio u kičmu.
Nakon toga, Monikin život se polako pretvarao u pravi pakao. Teniserka je uspela da se relativno brzo, za nekoliko meseci, fizički oporavi od povreda.
Međutim, jedan tako težak događaj je ostavio i psihičke posledice, a napadač je zbog svog labilnog psihičkog stanja dobio samo uslovnu dvogodišnju kaznu i meru lečenja.
Monika nije tada javno pričala kako su izgledali njen život i patnje koje je imala, ali je više godina kasnije objavila autobiografsku knjigu u kojoj su mogli da se saznaju teški momenti sa kojima sa suočavala iz prvog lica.
- Mogla sam da igram opet? Sjajno. Ali možda nisam želela da igram opet. Kao 19-godišnjakinja sam se susrela sa zastražujućom pomisli na život bez tenisa. Šta ako ne budem mogla da se vratim - bile su misle koje su svakodnevno mučile Selešvu u tom periodu, prenosi Kurir.
Spas je od svega je počela da traži u hrani
Ona je tada spas od svega počela da traži u hrani. I to velikim količinama hrane.
- Hrana je postala jedini način da utišam moje demone. Ušla bih u kuhinju, uzela tobru punu grickalica i činiju sladoleda, a onda - pravo na kauč, ispred TV-a. Još uvek mi nije jasno zašto sam spas tražila u hrani. Nikada pre mi ona nije toliko značila - piše Monika.
Tada je počeo njen problem sa prekomerenim kilogramima i konzumiranjem hrane, a vremenom joj je postao i glavna preokupacija, porok i breme u životu.
- Tog leta je tako počelo, i ta borba između mog uma i mog tela je potrajala deset godina. Počela sam da radim strašne vežbe sa vrhunskim olimpijskim trenerom, ali time sam samo maltretiranje mog uma zamenila maltretiranjem mog tela. Kad god bi se serije treninga završile, jela bih neprestano dve nedelje - pisala je Monika
Krila je od svih da opsesivno jede, a to je po pravilu bila i veoma nezdrava hrana.
- Tajno, ubacivala sam u sebe onoliko hrane koliko je to uopšte bilo moguće. Ponekad i noću, a u drugim situacijama, prosto, kada nikog nije bilo u blizini. Testenine, burgeri, grickalice, noćni izlasci do restorana brze hrane. Uh... Deset nedelja treninga koji bi se mogao nazvati olimpijskim su nestale u trenu - sećala se Monika tih teških momenta.
Mala kazna za napadača i teška bolest oca
Tada je saznala i da je osoba koje je ranila nože osuđena na svega dve godine uslovno, što je bio novi šok za nju. A kako to pravilu idu, tu lošim vestima nije bio kraj. Saznala je i da se njenom ocu proširio kancer.
- Kazna? Dve godine, ali uslovno. Bila sam zabezeknuta. A onda smo čuli da se kancer mog oca proširio i da je smrt vrlo blizu. Nakon što sam provela dan s njim u bolnici, gde je bio na hemioterapiji, svratila sam u jedan supermarket i napunila torbu testeninama, grickalicama, slatkišima. Znala sam da time narušavam moje zdravlje, ali me nije bila briga - otkrila je kako se tada osećala Monika,
Monika je polako ali sigurno postajala sve teža, a teško joj je padalo i što svi svi oko nje to primećivali.
- Brinulo me sve gore zdravstveno stanje mog oca, ali bila sam svesna kolika sam postala. Uz to, uopše mi nije pomagalo ni to što su svi bili opsednuti time kako sam izgledala, a ne kako sam igrala. Nakon osvajanja Australijan opena 1996, ispala sam na Vimbldonu od igračice koja je bila 59. Novine su tada pisale da sam izgledala kao sumo rvač - piše Selešova.
A onda joj je 1998. godine preminuo otac i Monika se opet vratila hrani.
- Ponovo sam izvodila tajne pohode na kuhinju, naručivala klopu preko hotelskog servisa, sve dok treneri nisu zabranili da mi se obroci donose u sobu. Iako sam se osećala užasavajuće neatraktivnom, izgleda da je još uvek bilo muškaraca koji su bili zainteresovani za mene - kaže Monika.
Međutim, kod njenog novog partnera privuklo je, između ostalog, i nešto što njeni prethodni momci nisu imali.
Ostavila dečka isto veče zbog komentara o izgledu
- Bendžamin je bio od onih korporativnih ljudi koji putuju svetom, a pritom pravi gurman. A imao je i ono nešto što nisu imali drugi momci s kojima sam izlazila: bio je gojazan. To me je i tešilo. Shvatila sam to kao tiho pristajanje na ono kako ja sama izgledam - kaže Monika.
Moniki je tada prijalo što je i on voleo da jede, pa su zajedno mogli da uživaju u hrani i Monika je jako brzo opet ugojila.
- Dok sam pričala sa njegovim najboljim drugovima, Bendžamin mi je prišao od pozadi. Stavio je ruku oko mog struka. O, kako lepo, pomislila sam. A onda sam osetila kako mu se prsti smeštaju na moje telo i kako hvata veliki deo moje kože. "O, draga, morala bi da pripaziš. Postaješ malo previše prijatno zaobljena ovde". Nasmejao se, uzeo gutljaj vina i pomislio da je uradio nešto mudro. A ja sam se osetila kao da mi je lupio šamar. Svi njegovi prijatelji su mogli da čuju šta je rekao, a ja sam osetila kako crvenim u licu. Bila sam ponižena i besna.Te iste noći, nešto kasnije, raskinuli smo i prvim letom sam se vratila ujutru za Floridu - seća se Monika.
Shvatila je da u životu ima samo jedan cilj
Monika bi svake Nove Godine požele određene želje i tada je shvatila da je ima samo jedan cilj.
- I, koje odluke sam donela? Da osvojim novi grend slem? Da se vratim na teniski vrh? Ne, imala sam samo jedan cilj: da budem mršava. Stvarno sam imala najbolje ponašanje što se ishrane tiče tih prvih nekoliko dana. Ali onda bi me nešto uznemirilo, a ja bih za tili čas otvorila kesicu sa gricklalicama. Odmah bi me to bacilo u ona luda razmišljanja - bila je opsednuta Selešova.
- Vežbala sam po ceo dan, bila sa najboljim nutricionistima i trenerima. Ali i dalje sam bila debela i stručnjak da sakrivam svoje telo ispod odeće. Nestvarno je koliko učinak šestosatnog treninga može da se uništi za 20 minuta nekontrolisanog jedenja. A ja sam postala vrlo dobra u laganju nutricionista i trenera o tome koliko treniram, a koliko jedem - iskrena je bila.
- Što sam veća postajala, to sam se osećala sve manjom osobom. Ali nisam znala kako da zaustavim to ludilo. Probala sam svaku dijetu, svaki program treninga, konsultovala se sa najboljim fitnes stručnjacima, ali se ništa nije menjalo i bila sam ubeđena da sam upravo ja predodređena da budem nesrećna osoba u telu za koje nisam osećala da je moje - priča Monika.
Međutim, 2003. godine dolazi do velikog preokreta.
- Rešila sam da se odmorim od tenisa. Osetila sam da mi treba vremena za sebe samu, bez ikakvih stresova. Odjednom sam shvatila da problem nije u onome što jedem - već u onome što jede mene. U izmaglici koju je donosio moj profesionalni život, nikada nisam dovoljno bila sama da bih mogla da - oslušnem sebe. Bilo je to kao da upoznajem nekog kog sam, eto, viđala, ali nikada tu osobu nisam puštala u svoj život. A ta osoba mi se - svidela - priznala je Monika.
Od tada, Monika se vratila na pravi put i nekako jednostavno počela da živi.
- Počela sam da pravim prve korake, kao beba, iz moje zone komfora i krenula da radim neke stvari koje ranije nisam ni zamišljala - skok sa padobranom, razgledanje Pariza, sređivanje mojih fotografija koje je otac sakupljao tokom 20 godina. Dozvolila sam sebi da ožalim svog tatu kako je i red - napisala je slavna teniserka.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
NE PROPUSTITE
Glossy tim - Kurir
