Jedna od najboljih glumica u istoriji, dvostruka osvajačica Oskara, u svojoj biografiji ima šokantne detalje, a nije se mnogo trudila da ih negira.
Koliko je Bet Dejvis bila posebna među tadašnjim glumicama, koje su bile prve slavne dame koje su počele da pokazuju prkos i koriste svoj zvezdani status da ne moraju da pristaju na nametnuta pravila, govori kako ju je opisala njena koleginica Loren Bekol.
– Ona je bila jedna od najvećih holivudskih zvezda, a pamtim je uz to i kao odlučnu i snažnu osobu. Niko nikad ništa nije mogao da joj nametne. Bila je izvrsna glumica, ali i velika buntovnica – istakla je ona.
Bez sumnje je Bet Dejvid u to vreme bila najhrabrija među glumicama i vodila je ljuti rat s Holivudom i filmskim studijima, a često bi isterala svoje dok bi njene kolege koje se pobune protiv sistema završavale na ulici. Jednostavno, Bet je bila previše voljena, talentovana i lepa da bi je se odrekli.
Život i karijera Bet Dejvis
Rođena je 5. aprila 1908. godine kao Rut Elizabet Dejvis, a još od malih nogu zvali su je Beti. Ćerka je pravnika koji su se rastali kad je Bet imala samo sedam godina, a potom je ona sa sestrom Barbarom otišla na tri godine u internat. Potom su se devojčice s majkom preselila u Njujork i uskoro se zainteresovala za glumu. Uživala je u pozorišnim predstavama, a jedna žena je ostavila poseban utisak na nju.
– Razlog zbog kog sam htela da radim u pozorištu bila je glumica po imenu Peg Entvisl – rekla je jednom prilikom.
Uskoro je krenula da posećuje audicije i, iako nije fascinirala kasting direktore, dobijala je male uloge i počela da nastupa na Brodveju, a vremenom je napredovala i dožicela da igra Hedvigu u predstavi "Divlja patka", što je uloga u kojoj je gledala upravo Peg Entvisl godinama ranije.
Kao i Peg nekada, uskoro se u njenom životu pojavila nova inspiracija: čuvena glumica Meri Pikford, pa je Bet počela da sanja o karijeri filmske glumice.
Kada je imala 22 godine, preselila se u Los Anđeles i otišla na testiranje u Universal Studios, kada se desilo nešto što će pamtiti zauvek. Došla je s majkom vozom u Holivud, a u studiju je niko nije sačekao: zapravo je poslat jedan radnik, koji je otišao jer nije video nikoga ko mu izgleda kao glumica.
Tada je odbijena, ali je nastavila da pokušava, sv edok nije uspela da dođe do svog filmskog debija u "Lošoj sestri" (1931). Film nije postigao uspeh, a u svojoj sledeći ulozi, u filmu "Seme" nije bila preterano zapažena. Ipak, Universal joj je produžio ugovor na još tri meseca i posle tri neuspešna filma, nije dobila novu priliku.
Zato se vratila u Njujork, a uskoro joj je Warner Bros. ponudio ulogu u "Čoveku koji je igrao Boga" (1932), što joj je konačno pomoglo da pokaže šta ume.
Otkad je debitovala, snimila je stotinak filmova i jedanaest puta je nominovana za Oskara, kog je osvojila dvaput – za filmove "Opasna" (1936) i "Džezabel" (1939).
Uglavnom je igrala pakosne, ambiciozne i bezosećajne žene, a u ovim ulogama se snalazila odlično, mnogi su verovali zbog njene svadljive i beskompromisne naravi.
Brakovi i kontroverze Bet Dejvis
Iste godine udala se za Harmona Oskara Nelsona, kog su mediji ismevali jer je glumica zarađivala tačno 10 puta više nego on. Brak nije bio skladan: Nelson nije mogao da priušti kuću, ali nije dopustio Bet da je kupi, a tokom braka glumica je više puta prekinula trudnoću.
Posle šest godina s Nelsonom bila je tri godine u braku s Arturom Farnsvortom. On je preminuo 1943, od povreda glave za koje se sumnjalo da mu je nanela upravo Bet Dejvis. Ona je tvrdila da je njen muž pao niz stepenice, ali su članovi njegove porodice pričali da su sigurni da bi on ostao živ da je ostavio glumicu.
Njen treći muž Vilijam Šeri pričao je kasnije da mu je Bet pokazala mesto na trotoaru gde je Farnsvort udario glavom i navodno mu je rekla da ga je ona gurnula.
S maserom Vilijamom Šerijem je provela u braku pet godina, a pričala je da ju je privukao jer nije znao ko je ona. Zato se nije osećao ugroženo što ona zarađuje više i zbog toga kakva je zvezda. S njim je, s 39 godina, dobila ćerku Barbaru Dejvis Šeri, a kasnije je u memoarima napisala da je tako uživala u mačinstvu da je razmišljala da okonča karijeru. Ipak, kako se vratila poslu i nastavila da snima, njen odnos sa ćerkom bio je sve lošiji, a počela je da opada i njena popularnost kod publike.
Od Šerija se razvela početkom jula 1950, a već krajem meseca se udala za Garija Merila, svog četvrtog u poslednjeg muža. Uz Šerijevu saglasnost, Meril je usvojio Betinu i njegovu ćerku Barbaru, a potom je par sledeće godine usvojio i petodnevnu bebu Margo Mošer Meril. Zatim su usvojili i dečaka Majkla, a potom su se skrasili s decom u Mejnu, pa je Bet bila u polupenziji.
Šezdesetih se vratila na Brodvej, gde je doživela novi talas uspeha.
I ona i ćerka tvrdile su da je Bet veštica
Filmski kritičar E. Arnot Robertson je 1935. napisao da bi Bet Dejvis "verovatno bila spaljena kao veštica da je živela pre 200 ili 300 godina jer odaje utisak da se u njoj skriva neobična snaga", a ona se nije protivila govorkanjima da je veštica. Štaviše, ohrabrivala ih je – pričala je da je potomkinja salemske navodne veštice Meri Bredburi i da je grom udario u drvo ispred kuće u trenutku kada je ona došla na svet.
Ipak, mnogi su bili sigurni da Bet samo radi sebi bizaran marketing. Njena ćerka Barbara je decenijama nakon glumičine smrti insistirala na ovoj priči.
Betina asistenkinja Ketrin Sermak, kojoj je glumica, kao i usvojenom sinu, ostavila svoje bogatstvo, napisala je knjigu "Gospođica D i ja: Život s nepobedivom Bet Dejvis", a Barbara se potom oglasila istakavši da njena majka nije bila takva kakvom je Sermakova opisuje. Tvrdila je da je njena majka zaista bila veštica.
– Godinama se to događalo. Majka je praktikovala okultne stvari. Njena rođena majka rekla je da je od prvog dana života bila zla. Volela je sve što je zlo i mrzela sve dobro, nežno i lepo – rekla je Barbara. – Uništila je mnoge živote i brojnim ljudima nanela bol. Sve to zvuči smešno dok ne pogledate stvari iz hrišćanske perspektive.
Kako je ispričala, Bet je imala belu kofu u kojoj je ubacivala odeću ljudi koji su joj uradili nešto nažao, potom je "mrmljala nešto" i palila tu odeću uz smeh.
– Uvek je kupovala celu, neočišćenu ribu, a dok je nožem parala utrobu mrmljala je imena ljudi kojima bi htela da uradi to isto – tvrdila je ćerka slavne glumice.
Ona se udala sa 16 godina i rodila prvo dete s 22, a verovala je da njena majka nikad nije mogla da pređe preko toga i da je zato proklela celu njenu porodicu. Krivila je Bet jer joj je prvo dete patilo od bipolarnog poremećaja i za sopstvenu dijagnozu raka.
– Želela je da ostanem da živim sa njom. U poslednjem, očajničkom pokušaju da me zadrži uz sebe, jedne večeri se pojavila na mom balkonu. Počela je da mrlja i odjednom se pretvorila u demonsku figuru – imala je sotonsko lice i duge kandže kojima je strugala po staklu – tvrdila je Barbara, koja je napisala i knjigu o svojoj slavnj majci. U njoj je tvrdila ju je majka stalno zapitkivala o seksu, da je bila pijana svako jutro i da ju je kažnjavala tako što je glumila da izvršava samoubistvo.
Neprijateljstvo Bet Dejvis i Džoan Kraford
Njen život i karijeru obeležio je rivalitet s glumicom Džoan Kraford, a njihovo neprijateljstvo spada u najveća u Holivudu.
Slavne dive su se decenijama mrzele nakon drame u vezi muškarcem koji je bio s obema. Otvoreno su pokazivale svoje neprijateljstvo, a Bet je pomenula Džoan u svojim memoarima iz 1987.
– Zašto sam tako dobra u igranju ku*ki? Zato što ja nisam ku*ka. Možda zato gospođa Kraford igra dame – zaključila je otrovno.
Džoan je isticala da ne mrzi Bet Dejvid, ali da nema sjajno mišljenje o njoj.
– Ne vidim kako je izgradila karijeru na izveštačenosti umesto na glumačkim sposobnostima. Ona je prevarantkinja, ali pretpostavljam da javnost to voli – istakla je.
Tužne poslednje godine života Bet Dejvis
Poslednje godine života provela je slomljena zbog svega što je Barbara iznela u svojoj knjizi "Čuvar moje majke", a u tom trenutku se glumica oporavljala od raka dojke i mastektomije, kao i od četiri moždana udara i paralize.
– Bet je poludela. Ta knjiga joj je slomila srce – napisala je Ketrin Sermak u svojoj knjizi i tvrdila da je Bet verovala da joj ćerka nije odana nakon što je uživala u privilegovanom životu, pa joj zato nije ostavila novac svojim testamentom.
Bet je pozlilo tokom dodele ACA nagrada 1989, posle čega je otkriveno dajoj se rak vratio. Tokom posete Španiji stanje joj se pogoršalo, pa je bila previše slaba da se vrati kući. Zato je otišla u Francusku, gde je umrla 6. oktobra 1989. u američkoj bolnici, u 82. godini.
* Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
BONUS VIDEO
Transformacija Rebel Vilson