Bio je SVETSKA ZVEZDA, a autograme davao – isključivo ĆIRILICOM: Život zaboravljenog princa filma bio je holivudski san

Na današnji dan 1962. godine preminuo je Svetislav Ivan Petrović, jedan od najuspešnijih filmskih glumaca s naših prostora

Svetislav Ivan Petrović bio je prvi Srbin koji se u međuratnoj Evropi proslavio u filmskoj industriji, a njegov životni put bio je uzbudljiv, nepredvidiv i slavan iako mnogi u našoj zemlji ne znaju za ovu veliku karijeru.

Rođen je u srpskoj porodici u Novom Sadu, u tadašnjoj Austrougarskoj, prvog dana davne 1894. godine, a njegov otac bio je ugledni krojač iz Sivca koji je šio uniforme i za srpsku armiju.

U mladosti se školovao u rodnom gradu, dok je potom u Budimpešti završio Politehničku akademiju, ali ga je život odveo na drugu stranu. Kada je imao 25 godina, 1919, preselio se u Beč, gde je počeo da igra u filmovima.

 

Pokazivao je veliki dar za glumu, ali je Svetislav Ivan Petrović bio i nadaren pevač i violinista, a umetnost nije bila jedino u čemu je odlično plivao – isticao se i u sportu, a kao plivač je bio učesnik Olimpijskih igara u Stokholmu 1912.

• Filmska karijera Svetislava Ivana Petrovića

Prvi put se na filmu pojavio u ostvarenju "A napraforgós hölgy" Mihalja Kertiza, koji se potom u Holivudu proslavio kao Majkl Kertiz, a s njim je snimio tri filma. Svi oni se, međutim, danas vode kao izgubljeni.

Potom je igrao u više filmova Bele Baloga, a zatim postao velika zvezda evropske kinematografije zahvaljujući ulogama u ostvarenjima francuskog režisera Leonsa Perea "Gola žena" i "Sirena Morgana". Međutim, bio je veoma popularan i u Americi, gde je igrao u filmovima Reksa Ingrama "Čarobnjak" i "Alahov vrh".

Prelazak iz ere nemog u zvučni film nije ga koštao karijere, kako je to često bio slučaj s velikim zvezdama tog vremena. Za Svetislava Ivana Petrovića to je značilo da stiže svetska slava jer je imao mnogo talenata, a slutilo se da bi mogao da nasledi preranog preminulog filmskog zavodnika Rudolfa Valentina.

 

Koliko je Petrović bio voljen govori to što su ga hiljade Beograđana dočekale prilikom jednog povratka na naše prostore, a kralj Aleksandar mu je te 1928. lično uručio Orden Svetog Save prvog stepena za doprinos popularizaciji filmske umetnosti.

Ipak, uskoro se pozdravio od Holivuda, pa je tokom tridesetih sve do Drugog svetskog rata igrao u velikim ostvarenjima i čak oko 40 filmova. Krajem te decenije je igrao i u "Princezi korala" Viktora Jansona, jednom od prvih koprodukcionih filmova u našoj zemlji, i to pored čuvene jugoslovenske zvezde Ite Rine.

 

Štaviše, tokom karijere je zabeležio oko stotinu uloga, a poslednjih petnaest godina je uglavnom igrao epizodne role u komunističkoj Mađarskoj, uz povremene povratke na nemačko govorno područje, gde je bio izuzetno cenjen.

Što se tiče privatnog života, Svetislav Ivan Petrović važio je za miljenika dama, a poznato je da je njegovo srce pripadalo jednoj slavnoj nemačkoj glumici. U pitanju je Fridel Šuster, jedna od najlepših filmskih diva tog vremena, s kojom je 1931. igrao u filmskoj adaptaciji operete "Viktorija", a oni su najverovatnije bili u braku od početka tridesetih.

 

Budući da se njegovi filmovi kasnije nisu prikazivali u bioskopima, navodno jer je igrao u ostvarenjima snimanim za vreme Hitlera, iako su uglavnom bili u pitanju ljubavni filmovi, pomalo je pao u zaborav. Takođe, radio je i kao spiker na Radiju Slobodna Evropa u Minhenu, što mu navodno komunistička javnost Jugoslavije nije oprostila.

Zanimljivo je da, iako je govorio nemački, francuski, mađarski i engleski, uvek je autograme davao – srpskom ćirilicom.

 

Ipak, Jugoslovenska kinoteka čuva uspomenu na jednog od najvećih glumaca s naših prostora, pa mu je posvetila čitavu 2017. godinu, i to programima za celogodišnje prikazivanje njegovih filmova.

 

BONUS VIDEO

Žarko Laušević posle premijere filma